POLOMLJENI PRŠLJENOVI MOGU DA SE POPRAVE - IGLOM I CEMENTOM! Dr Milenko Savić, neurohirurg, o poteškoćama kičme
PRELOMI kičmenih pršljenova mogu da se saniraju bez klasičnog hirurškog reza, samo uz pomoć rendgena, igle i koštanog cementa.
To je orgomna prednost za sve, naročito za one pacijente koji zbog godina ili pratećih bolesti nisu mogli biti podvrgnuti hirurškom zahvatu. Intervencija, međutim, mora da se uradi relativno brzo posle preloma, a kod starih povreda primenjuje se samo izuzetno.
Ovako u intervjuu za "Novosti", dr Milenko Savić, neurohirurg i spinalni hirurg, član Severnoameričkog udruženja spinalnih hirurga (NASS), instruktor predavač "AOSpine", svetskog udruženja spinalnih hirurga i potpredsednik Srpskog spinalnog udruženja, sublimira prednosti o ograničenja hirurške metode koja se zove perkutana vertebroplastika.
Šta je najčešći uzrok preloma kičmenog stuba?
- To je, svakako, osteoporoza, jedna od najrasprostranjenijih bolesti čovečanstva. Gotovo neizbežno je prisutna kod sredovečnih i starijih žena, a javlja se zbog poremećaja hormonskog statusa, skoro kod svih žena nakon menopauze. Obolevaju i muškarci koji imaju udružena hronična oboljenja ili piju određene lekove u prvom redu kortikosteroide. Osteoporoza znači, pojednostavljeno rečeno, smanjenu koštanu gustinu, ili drugačije rečeno, slabe i mekane kosti. Najčešća manifestacija osteoporoze su prelomi kostiju uključujući i kičmeni stub.
To su godine kada velika hirurgija uglavnom nosi i veliki rizik.
- Kako se uglavnom radi o starijim pacijentima, osteoporotični prelomi kičme dugo su bili praktično nerešivi. Pacijenti nisu bili sposobni za klasične operacije na kičmi, kako zbog životne dobi, tako i zbog brojnih pridruženih bolesti. Ovi nesrećni ljudi, pretežno žene, su bili prinuđeni da trpe teške bolove, da se otežano kreću i da u spirali komplikacija koje nastupaju dolazi i do smrtnog ishoda. Napretkom medicine, koji je porazumevao napredak hirurškog znanja i medicinske tehnologije, nađeno je rešenje ovog dugo godina nerešivog problema. Razvijena je hirurška metoda koja se zove perkutana vertebroplastika.
U kojem obimu je ova tehnika uspešna?
- Njome se skoro stoprocentno uspešno leče prelomi kičmenog stuba nastali usled osteoporoze. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji što je prva i možda najvažnija prednost, jer praktično ne postoje kontraindikacije za ovu hiruršku intervenciju. Pod kontrolom posebnog rendgena u operacionoj sali, prati se svaki korak intervencije.
Preko kože, dakle bez hirurškog reza, plasiraju se specijalne igle u slomljeni pršljen ili slomljene pršljenove.
Ako su prelomi višestruki koliko pršljenova tako može da se sanira?
- Ne postoji ograničenje u broju slomljenih pršljenova koji se tretiraju. Kada ustanovimo da su igle u idealnoj poziciji unutar slomljenog pršljena, ubrizgava se posebna vrsta koštanog cementa koji ispunjava slomljeni pršljen i tako ga učvršćuje i u dobroj meri koriguje smanjenu visinu tela pršljena. Pacijenti su budni, ali ne osećaju bolove. Nakon svega desetak minuta ubrizgani cement se stvrdnjava i pacijent može da ustane i da ponovo hoda bez bolova. U bolnici se ostaje svega nekoliko sati. Pacijenti najčešće taj prvi utisak opisuju kao ponovni povratak života. Ova spektakularna metoda je najviši domet moderne minimalno invazivne hirurgije.
Mnogi pacijenti sa prelomima kičme od ortopeda se, ipak, vraćaju sa informacijom da za njih nema leka?
- U svetu je napravila revolucionarni pomak u lečenju starijih i bolešljivih pacijenata sa prelomima kičme. Kod nas verovatno zbog nedostatka adekvatnih informacija i delom zbog razvijene i ukorenjene predrasude da je nemoguće izlečiti prelom kičme od starijih ljudi, metoda perkutane vertebroplastike tek probija put do napaćenih ljudi koji su stradali od preloma kičme.
Čak i pored toga što je problem prilično masovan, jer kod starijih, naročito ako je prisutna osteoporoza, vrlo lako dolazi do preloma kičme?
- Da. Ovi prelomi usled osteoporoze mogu da nastanu i bez neke posebne povrede ili pada, jednostavno iz čistog mira, što bi se reklo u narodu. Pacijenti osete jak bol uglavnom u leđima, ili u leđima i nogama sa veoma otežanim samostalnim hodom.
Dovodi li to posledično i do drugih zdravstvenih problema?
- Zbog preloma telo se pogrbljava, smanjuje se zapremina stomaka i grudnog koša, i istovemeno se opterećuje rad unutrašnjih organa kao što su srce i pluća. Za dijagnostiku ove vrste preloma, posle nastanka ovakvih simptoma, radi se običan rendgen kičme i ako se vidi prelom, radi se još i magnetna rezonanca (MR) kičme.
Ipak, perkutana vertebroplastika ne može da se primeni u svim slučajevima?
- Veoma je važno naglasiti da se na ovaj način rešavaju sveži akutni i subakutni prelomi, odnosno prelomi koji su nastali unutar oko dva meseca. Stariji prelomi se rade jedino ako MR pregled pokaže da i dalje postoji otok pršljena. Zbog toga je važno da se kod svih starijih pacijenata, posebno žena, obavezno utvrdi da li postoji prelom kičme, ako su osetile jak bol u leđima.
Koje još vrste povreda mogu da se saniraju ovom tehnikom?
- Pored preloma usled osteoporoze ova metoda se primenjuje i kod jednog broja mlađih pacijenata koji imaju prelome usled različitih povreda, i kod jednog broja pacijenta koji imaju metastaze tumora u pršljenovima kičmenog stuba.
Postoje i varijacije u samoj tehnici.
- Kada se pored igala i cementa koristi poseban balon, moguće je da se pršljen koji je potpuno spljošten, ovom metodom "razduva" i da mu se vrati normalna visina. Tako da je moće da se pogrbljenost kod pacijenata sa višestrukim prelomima, ispravi i da pacijenti hodaju uspravno kao i pre preloma.
Koliko je zapravo zastupljena minimalno invazivna hirurgija u zbrinjavanju povreda kičme?
- Perkutana vertebroplastika je samo jedna od metoda minimalno invazivne hirurgije kičme. Minimalno invazivna spinalna hirurgija je razvijena da bi smanjila eventualne komplikacije, ubrzala postoperativni oporavak i povratak pacijenata normalnom životu. Ovo su važno svim pacijentima, a posebno pacijentima starije životne dobi koji još imaju i prateća ozbiljnija hronična i druga oboljenja, zbog kojih ili uopšte nisu kandidati za klasičnu hirurgiju, ili je operacija kod njih rizičnija nego kod ostalih.
Brža dijagnoza
Mogu li i tokom izvođenja perkutane vertebroplastike da se jave neke komplikacije?
- Za pacijente je ova metoda apsolutno bezbedna: nema klasične anestezije i intubiranja, a svaka faza operacije se budno prati rendgenom visoke rezolucije u realnom vremenu.
Ali, da bi što više pacijenata osetilo zaista izuzetne blagodeti ove metode, potrebno je da i lekari znaju da to postoji, i da svoje pacijente blagovremeno i adekvatno pregledaju da se ne bi prevideli prelomi kičme, da se ne bi zakasnilo sa lečenjem.