UMESTO LEKARA I RECEPATA TV TERAPIJA: Primarijus Dragana Kastratović, farmakolog o samomedikaciji

Većina nije svesna da ova grupa lekova vrlo brzo i neprimetno može da dovede do zavisnosti, a dodatni problem je taj što ovi medikamenti čine da osoba ima oslabljene reakcije zbog čega se često događaju i povrede. Svaki lek ima svoje dobre i loše strane, usled čega se samomedikacija nikako ne savetuje, a u prilog tome govori i činjenica da za pojedince i aspirin može da bude uzrok teškog narušavanja zdravlja.

U intervjuu za "Novosti", primarijus Dragana Kastratović, farmakolog Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu kaže da bi se posledice samomedikacije mogle sprečiti razvojem praktičnijeg zdravetvenog sistema:

- Kada bi lekari bili dostupniji, sa više ambulanti, kada bi postojalo više pozivnih centara, mobilnih ekipa, veći broj kliničkih farmakologa u svim zdravstvenim strukturama i radom na zdravstvenom preventivnom prosvećivanju ljudi, ova pojava bi bila svedena na minimum.

Nije retko da se zbog sumnje na kovid samoinicijativno piju antibiotici. Koji to rizik nosi?

- Osnovni problem je što je cela epidemiološka situacija previše popularizovala. Ljudi se leče "TV terapijom", uključujući tu i saopštenja Kriznog štaba koja se često neadekvatno tumače. Udaljeni su od lekara svakodnevnim saopštenjima o broju obolelih, samoinicijativno rade PCR, ne znajući kako se rezultati tumače. Posle pozitivnog nalaza samoinicijativno uzimaju antibiotike i ostale lekove. Na svu sreću, kućno-lične varijante lečenja uglavnom ne završavaju fatalno, a ljudi se u težim slučajevima ipak javljaju lekaru.

Mnogi koriste "ivermektin" iako on kod nas zvanično nije

- "Ivermektin" se do sada koristio u ranom lečenju kovida, čime se posredno redukuje broj obolelih od teškog oblika infekcije. Češka i Slovačka su privremeno dozvolile njegovu zvaničnu upotrebu, dok ga Bugarska i Severna Makedonija široko primenjuju u lečenju kovida. Kao i svaki lek i ovaj ima neželjena dejstva. On relativno često izaziva pospanost, smanjenje broja belih krvnih zrnaca i gastrointestinalne tegobe u vidu bola u trbuhu, proliva, i povraćanja.

Koji lekovi se najčešće piju "na svoju ruku"?

- S obzirom na specifične uslove života pod stresom, uslovljene karantinom, stalnim informacijama o broju umrlih, a i odranije, najčešće su "na svoju ruku" ljudi uzimali anksiolitike - lekove protiv napetosti. Među njima izbor je bio uglavnom "bromazepam" i "alprazolam". Ovi medikamenti donose veliki rizik od razvoja zavisnosti, a sedacija do koje dovode ometa u saobraćaju jer usporava reakcije vozača ali i pešaka, što može da dovede do nesreća.

Da li je istina da običan aspirin može negativno da deluje na astmatičare?

- Oko 20 pacijenata sa astmom je preosetljivo na aspirin, kako se popularno nazivaju svi oblici acetilsalicilne kiseline. To znači da kod njih ovaj lek može da provocira pojavu astmatičnog napada. Zato, pri upotrebi acetilsalicilne kiseline treba se konsultovati sa lekarom jer će on znati da preporuči pravilnu upotrebu ovog leka. Bitno je i da se zna vreme krvarenja i broj trombocita, kao i to da su doze različite u zavisnosti od toga da li se koristi za prevenciju ili terapiju infarkta i embolizacije, suzbijanje upale ili slabijih bolova. Bitno mi je da napomenem i da pri svakoj anesteziji, lokalnoj ili opštoj, ljudi moraju da kažu lekaru da imaju astmu, kao i koju terapiju uzimaju.

Anesteziološke procedure i lekovi mogu da pogoršaju funkciju disanja i ugroze život pacijenta. Znači, terapiju za astmu anesteziolog neće da ukine, već je samo prilagodi anesteziji.

Neretko se samoinicijativno piju i lekovi za suzbijanje želudačne kiseline, koliko su oni opasni?

- Svi smo nekada osetili pečenje u želucu i mučninu. Tada nam je pomogao "alfogel", "gelusilak", "ranisan". Usled treme, posle jake obilne hrane, ponekad nije problem ovako rešiti tegobe. Međutim, česta, redovna ili dugotrajna upotreba ovih lekova može da maskira ozbiljna oboljenja kao što je čir na želucu ili karcinom. Ukoliko primetite da se kiselina u želucu pojačava i da vam je često muka, da vam se gadi meso, ne oklevajte - pravo kod svog odabranog lekara ili interniste.

Nikako nagli prekid beta-blokatora

Pacijenti vrlo često sami posežu za doziranjem lekova za pritisak, da li je to dobro?

- Činjenica je i da je ova samomedikacija sve uspešnija jer je dostupnost informacija veća. Tako pacijenti znaju da koriste samomerače pritiska, znaju referentne vrednosti krvnog pritiska, znaju i svoju reakciju na lek, pa nije čudo što pribegavaju samomedikaciji kada su gužve kod lekara velike, kao i zbog straha od kovida. Iz svakodnevne prakse rekla bih da se pacijenti dobro snalaze, odnosno uspešno koriguju dozu lekova za pritisak. Ne bi smeli, međutim, ovo nikako da rade sa beta-blokatorima jer njihovo naglo ukidanje može da izazove srčani zastoj. To se odnosi na "metoprolol", "propranolol", "sotalol", "atenolol" i "karvedilol".