TRUDNOĆA NE MORA DA VODI U GOJAZNOST: Jednostavna pravila u ishrani za vreme drugog stanja

Porast telesne težine kod svake žene varira, u zavisnosti od kilaže koju je imala pre trudnoće, ishrane u toku trudnoće i drugih faktora.
Kako bi žena održala vitalnost i odgovarajuću kilažu za vreme trudnoće, a istovremeno obezbedila sve potrebne sastojke za pravilan rast i razvoj bebe, neophodno je da se pridržava nekih jednostavnih pravila u ishrani za vreme trudnoće.

Voće i povrće

Preporuka je da se unosi četiri do pet porcija voća i povrća na dan. Porcije mogu da budu u svežem, suvom ili zamrznutom obliku, kao i u obliku sokova i smutija. Sveže i zamrznuto voće i povrće imaju viši nivo vitamina i drugih nutrijenata.

Proteini

Proteini životinjskog porekla su najbolji izvor gvožđa i esencijalnih amino-kiselina. Najzdraviji izvor proteina predstavljaju riba, teletina, piletina, jaja... Postoje i drugi dobri izvori proteina, poput kinoe, pasulja, leblebija, sočiva, mahunarki, orašastih plodova, kao i pečuraka.

Gvožđe

U toku trudnoće, količina krvi majke se udvostručuje, tako da je neophodan veći unos gvožđa kako bi se stvorilo dovoljno hemoglobina. Kod većine žena na početku trudnoće postoje dovoljne zalihe gvožđa koje zadovoljavaju povećane potrebe organizma, barem do trećeg ili četvrtog meseca trudnoće. Ukoliko su zalihe nedovoljne i majka postane anemična, postoji veći rizik od prevremenog porođaja, male telesne mase bebe... Namirnice bogate gvožđem su teletina, ćuretina i piletina, losos, tuna, sušene kajsije, žumance, brazilski orah, bademi, tamno zeleno povrće, integralni pirinač...

Kalcijum

Dnevni unos kalcijuma za trudnice je veoma bitan i obezbeđuje se konzumiranjem mleka, jogurta i sira. Osim mlečnih proizvoda, biljna mleka, brokoli, kupus, kelj, bademi, kupine, smokve su takođe bogati kalcijumom.

Masnoće

Masnoće bi trebalo da čine 30 odsto dnevnog jelovnika trudnice. Visok unos masnoća može da poveća rizik od dijabetesa kod bebe u budućnosti, istakli su naučnici sa Univerziteta u Ilinoisu. Međutim, nisu sve masti loše, a za zdravu i balansiranu ishranu je neophodan dovoljan unos mononezasićenih i omega-3 masnih kiselina, koje su poznate i kao "dobre masnoće". Hrana bogata mononezasićenim mastima uključuje ribu, maslinovo ulje, susamovo ulje, avokado, semenke i orašaste plodove.

Alkohol i kofein

Brojni vodiči govore da trudnice mogu konzumirati veoma male količine alkohola na nedeljnoj bazi, ali ne postoji količina koja bi se mogla preporučiti kao u potpunosti bezopasna za bebu i trudnicu. Ukoliko trudnica konzumira prevelike količine kofeina u toku trudnoće, postoji povećan rizik od male težine bebe na porođaju, koja kasnije može dovesti do zdravstvenih problema.

Vlakna

Žitarice sa celim zrnom, mahunarke, voće i povrće su bogate vlaknima. S obzirom na to da se rizik od zatvora povećava u toku trudnoće, ishrana bogata vlaknima je neophodna kako bi se ovaj rizik sveo na minimum. Studije su pokazale da unos vlakana u toku trudnoće smanjuje rizik od hemoroida, koji se često javljaju kod trudnica.

Cink

Cink je element u tragu koji je neophodan za normalno funkcionisanje imunskog sistema, rast i razvoj organizma, sintezu proteina i metabolizam nukleinskih kiselina. S obzirom na to da su sve ove funkcije veoma važne za normalan rast i deobu ćelija, cink je veoma važan element za razvojni period fetusa. Najbolji izvori cinka su dagnje, krabe, škampi, riba, piletina, ćuretina, semenke suncokreta, orašasti plodovi, đumbir, luk, cerealije, jaja.