INTERVJU DOKTOR STOJAN PERIĆ : Periferni nervi obolevaju i pre nego što se razvije dijabetes
OSEĆAJ trnjenja, žarenja, paljenja, mravinjanja, kao i osećaj toplote i hladnoće, "udari struje", probodi i bockanje prvi su znaci oboljenja perifernih nerava. Vremenom uz ove simptome počinju da se javlja i gubitak osećaja dodira, potom i slabost mišića.
Privatna arhiva
Doktor Stojan Perić, neurolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da navedeni simptomi ukazuju na polineuropatiju i da počinju da se javljaju najpre u stopalima, a da se potom postepeno penju ka kolenima da bi vremenom došlo i do sličnih smetnji u šakama:
- Ipak, važno je da napomenem da nemaju sve polineuropatije ovako tipičnu kliničku sliku, odnosno ne uzrokuju uvek ovako tipične tegobe. To može da predstavlja veliki dijagnostički problem za lekare koji nisu uže specijalizovani u ovoj oblasti.
Kada bi trebalo posumnjati na polineuropatiju i kako je razlikovati od drugih bolesti?
- Polineuropatija može relativno lako da se prepozna na osnovu prethodno navedenih simptoma. Međutim, neophodno je, pre svega, da se isključi mogućnost da se radi o bolesti kičmenog stuba sa pritiskom na nervne korenove, što je veoma zastupljeno kod savremenog čoveka. Takođe, trebalo bi razmišljati i tome da li su teškoće uzrokovane poremećajima cirkulacije u ekstremitetima. Još veći dijagnostički izazov se postavlja pred kliničara kada smo već sigurni da se radi o polineuropatiji.
U toj situaciji se sprovodi detaljna dijagnostika u cilju otkrivanja uzroka polineuropatije. I pored obimnih ispitivanja, kod čak oko 30 do 40 odsto obolelih uzrok polineuropatije ostaje nepoznat i tada govorimo o idiopatskoj polineuropatiji.
Šta je najčešći uzrok pojave polineuropatije?
- Uzroci polineuropatija su brojni, ali ubedljivo najčešći je šećerna bolest. I pre nego što se ispolje simptomi dijabetesa, dakle u fazi predijabetesa, već oko 10 odsto obolelih ima polineuropatiju, dok taj broj postepeno raste sa godinama. U proseku oko 50 odsto od svih pacijenata sa dijabetesom ima polineuropatiju.
A drugi uzroci?
- Drugi značajan uzročnik je alkohol. Pored toga što je direktno toksičan za nerve, osobe koje ga konzumiraju često imaju nepravilan način ishrane što dovodi i do deficita vitamina i nutrijenata i doprinosi razvoju oboljenja nerava. U nerazvijenim zemljama najčešći uzrok polineuropatije je lepra, dok se od infektivnih bolesti, koje daju polineuropatiju i u razvijenim zemljama zapada ali i širom sveta, izdvaja HIV. Postoje i imunski posredovane polineuropatije. I sistemske bolesti vezivnog tkiva, poput lupusa i vaskulitisa, ne tako retko mogu da dovedu do oštećenja perifernih nerava. Trebalo bi napomenuti da polineuropatije mogu da budu i nasledne.
Kako se dijagnostikuje polineuropatija?
- Za dijagnostiku polineuropatije kao i drugih neuroloških bolesti, glavna je anamneza, odnosno tegobe bolesti i njihov tok, kako to sam pacijent navodi. Nakon toga, neurolog već može da ima ideju da li se uopšte radi o polineuropatiji, pa čak i o kojem tipu. Nakon toga se radi klasičan neurološki pregled sa posebnim akcentom na ispitivanje senzibiliteta i snage mišića. Treći korak je elektroneurografija koja predstavlja ispitivanje nerava strujom. Na ovaj način se može videti da li je prvenstveno oštećeno samo stablo nerva ili njegov omotač, kao i da li su zahvaćena senzorna i/ili motorna vlakna.
Netipični simptomi
Kada bi pacijent trebalo da potraži pomoć neurologa?
- Pacijent bi trebalo da se javi svom izabranom lekaru ukoliko primeti smetnje o kojima smo govorili. Izabrani lekar može doneti procenu da li su tegobe posledica polineuropatije, vaskularne bolesti ili problema sa kičmom te će na osnovu toga uputiti pacijenta odgovarajućem specijalisti. Ukoliko se radi o pacijentu koji boluje od šećerne bolesti, prvo bi trebalo da se javi svom endokrinologu. Endokrinolog će uputiti pacijenta neurologu ukoliko postoji atipična polineuropatija. Atipični simptomi i znaci su brz razvoj bolesti, rano zahvatanje mišića i pojava asimetrije.
Koliko su ovi modeli dijagnostike pouzdani?
- Trebalo bi da se ima u vidu da poptuno uredan nalaz elektroneurografije ne isključuje uvek dijagnozu polineuropatije. Zato se kod pacijenata sa neuropatijom tankih vlakana rade i drugi specifični pregledi. Nakon definitivnog postavljanja dijagnoze polineuropatije ide se na ispitivanje njenog uzroka, što zahteva opsežna ispitivanja, uglavnom analize iz krvi, a u pojedinim situacijama i iz kičmene tečnosti.
Kako se leči polineuropatija?
- Lečenje polineuropatije potpuno zavisi od uzroka bolesti. Dakle, ne postoji jedinstvena terapija. Dijabetesna polineuropatija se leči dobrom kontrolom šećera u krvi, kontrolom drugih faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska i povišenih masnoća u krvi. Redovna aerobna fizička aktivnost takođe može značajno da doprinese smanjenju simptoma. Od specifične terapije primenjuje se alfalipoinska kiselina i vitamini, naročito B1 i B6. Sa druge strane, kod inflamatornih neuropatija, poput hronične inflamatorne demijelinizacione poliradikuloneuropatije, koristi se imunoterapija - kortikosteroidi, intravenski imunoglobulini ili terapijske izmene plazme. Interesantno je da u poslednje vreme imamo i terapijske opcije za pojedine nasledne neuropatije. Recimo, lek "tafamidis" se daje kod transtitiretinske familijarne amiloidne polineuropatije.
Da li ova terapija pomaže i u smanjivanju bola?
- Donekle pomaže u otklanjanju neuropatskog bola, ali se za bol često dodatno propisuju posebni lekovi poput "pregabalina", "gabapentina", "duloksetina", "amitriptilina". Bol kod polineuropatija ne nastaje zbog prisustva štetnog spoljnog stimulusa, već zbog oštećenja samog nerva koji sprovodi senzorne informacije. To znači da ovakav bol ne reaguje na primenu klasičnih analgetika.