REHIDRATACIJA U KUĆNIM USLOVIMA JE TEŠKA: Što je dete mlađe, veći je rizik od gubitka tečnosti
MEĐU mlađim školarcima sve je više onih sa stomačnim virusom, koji počinje povišenom telesnom temperaturom, pa povraćanjem, a zatim se javlja i prolivasta stolica. Prema rečima asistenta dr Ivana Milovanovića, šefa Dnevne bolnice gastroenterologije, Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, što je dete mlađe rizik od prevelikog gubitka tečnosti usled povraćanja i proliva je veći, pa bi roditelji koji osim školarca imaju i bebu trebalo da budu posebno oprezni.
Stomačni virusi nisu neuobičajeni među najmlađima, ali zahtevaju adekvatan tretman da ne bi došlo do komplikacija kao što je veliki gubitak tečnosti.
- Osnov lečenja stomačne viroze kod školske dece je da im se u kućnim uslovima adekvatno nadoknadi izgubljena tečnost - objašnjava dr Milovanović. - To se radi postepeno, obično oralnim rehidratacionim sredstvima, koje se mogu kupiti u svakoj apoteci, a sadrže dosta elektrolita odnosno soli. Moguća je i rehidratacija priručnim sredstvima kao što su gotove supe iz kese ili sok od jabuke razblažen sa vodom. U većini slučajeva, ovakav tretman ukoliko je sprovodi postepeno i uporno u trajanju od nekoliko sati, dovoljan je da dete ne dehidrira. Ukoliko pak dete uporno povraća, ima suva usta, naslage na jeziku, pospano je i nije dugo mokrilo, onda se radi o srednjoj do teškoj dehidraciji. Ona se ne može korigovati nadoknadom tečnosti preko usta, već je potrebna kratkotrajna hospitalizacija radi intravenske nadoknade tečnosti.
Probiotik
PEDIJATAR Ivan Milovanović napominje da bi u slučaju stomačne viroze deci trebalo dati probiotik. Njegova preporuka je da to bude preparat sa sojevima Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii, jer je za njih dokazano da skraćuju period dijareje.
Kada je o novorođenčadi reč i odojčadi do šest meseci starosti postupak je drugačiji.
- Kod njih ne treba biti uporan sa kućnom rehidratacijom, već ih što pre dovesti kod lekara da se utvrdi uzrok povraćanja ili proliva i započne sa adekvatnom nadoknadom tečnosti u bolničkim uslovima - kaže dr Milovanović. - Obično se tada uradi i analiza stolice i to koprokultura kada se sumnja na bakterije ili brzi antigenski testovi kada se sumnja na virusne prouzrokovače: rota, adeno i noro virus. Potrebno je naglasiti da podoji do šest meseca smanjuju učestalost i težinu crevnih infekcija.
Ukoliko se primeti krv u stolici potrebno je odmah potražiti pomoć lekara.
- Krv u stolicii kod dece najčešće ukazuje na bakterijsku crevnu infekciju ili na komplikaciju crevne infekcije, kao što je invaginacija i ona svakako zahteva što ranije javljanje lekaru - kaže naš sagovornik.
Inače, infekcije probavnog sistema kod dece predstavljaju jedne od najčešćih bolesti sa kojima se deca i roditelji susreću. Smatra se da će do treće godine života svako dete da ima između jedne i tri epizode crevne infekcije. U najvećem broju slučajeva radi se o virusnim infekcijama, koje se obično prenose u kući ili kolektivu preko prljavih ruku.