ZEVANJE JE ZARAZNO ZBOG EMPATIJE: Mozak je programiran da se prilagođava okolini

 - Kako ljudi stare, tako poboljšavaju svoj psihosocijalni i neurološki razvoj, pa tuđe zevanje postaje neka vrsta znaka da bi i oni to trebalo da rade. Ta pojava poznata je kao ehofenomen, a javlja se i kod šimpanzi, kao i kod pasa - rekao je dr Rajen Sakir iz Velike Britanije i istakao da nije samo zevanje ono što nesvesno kopiramo jedni od drugih.

Na primer, kako navodi, svakodnevno automatski oponašamo reči drugih ljudi (eholalija) ili postupke (ehopraksija), a sve to radimo da bi se bolje uklopili, objasnio je doktor.

Takvo ponašanje je sasvim prirodno jer je naš mozak tako programiran - da kopira ljude kojima smo okruženi.

Studije pokazuju da deca, kod kojih se mozak još razvija, zevaju samo kad su umorna, ali ne i kad neko pored njih to radi, kao što je to slučaj sa odraslima, kod kojih je mozak potpuno razvijen.

- Osim toga, studije su pokazale da smo skloniji "kopiranju" zevanja kada to rade ljudi do kojih nam je stalo, sa kojima smo bliski. Na primer, ako član porodice zeva, veća je verovatnoća da ćete i vi zevati, nego da ćete to uraditi kada zeva potpuni neznanac. To se događa upravo zbog empatije, kad nesvesno želimo da ponavljamo postupke dragih ljudi - rekao dr Sakir.

Posebno je pitanje zašto upšte zevamo. Danas je jedna od najpopularnijih teorija ona da zevamo zbog uzbuđenja.

- Kako se umaramo, posebno kada gledamo i slušamo nešto nezanimljivo, na primer neka predavanja, zevanje se javlja kao sredstvo za razbuđivanje. Studije su pokazale da je to istina, jer broj otkucaja srca nakon zevanja raste, a vrhunac doseže 10 do 15 sekundi nakon te radnje, slično naletu kofeina - kaže dr Sakir.