UBOD STRŠLJENA MOŽE DA BUDE FATALAN: Obavezno čuvanje od ujeda opnokrilaca zbog lekova za srce
SRČANI bolesnici koji piju lekove iz grupe betablokatora trebalo bi posebno da se čuvaju uboda pčele, ose i stršljena. Kako objašnjava profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu, ovi medikamenti čine da reakcije na ubod budu jače nego inače, jer sprečavaju kompenzatorno dejstvo adrenalina i noradrenalina na srce, koji se u slučaju uboda oslobađaju u pokušaju da održe cirkulaciju krvi kroz vitalne organe.
Foto: Depositphotos
Osim toga, kako upozorava profesor Janković, pacijenti će zbog prisustva beta blokatora slabije reagovati na adrenalin koji lekari primene kao lek protiv alergije na ubod insekata, pa i to dodatno povećava rizik od lošeg ishoda.
Beta blokatori nisu jedini lekovi koji hendikepiraju pacijente u slučaju alergije na ujed opnokrilaca. To isto važi i za ACE inhibitore, koji se koriste za povišeni pritisak i srčanu slabost.
- Posle uboda ovi medikamenti doprinose produbljivanju pada krvnog pritiska i oslobađanju lokalnih hormona kao što je bradikinin, jer blokiraju njegovu razgradnju - kaže naš sagovornik. - S obzirom da, maltene, svaka druga osoba starija od 65 godina uzima beta blokatore ili ACE inhibitore, ili kombinaciju, trebalo bi svi da budu svesni rizika od eventualne alergije na ubod opnokrilaca i da se pravovremeno zaštite.
Posledice preosetljivosti na otrov koji pčele, ose i stršljenovi ubrizgavaju u organizam žrtve su različite. Neke osobe nemaju reakciju, čak ni na višestruke ubode, dok pojedini imaju vrlo dramatičan odgovor.
Za najrizičnije - vakcina
JEDINI tretman koji je sposoban da u organizmu preosetljive osobe dovede do stvaranja tolerancije na otrov insekata je imunoterapija, odnosno primena vakcina protiv alergije na ubod insekata. Ova metoda lečenja rezervisana je samo za one pacijente koji su ispoljili najteže, životno ugrožavajuće reakcije. Terapija se sprovodi u bolnicama pod nadzorom stručnog osoblja u trajanju od tri do pet godina.
Alergolozi i imunolozi kažu da trećina ljudi razvije preosteljivost na otrov opnokrilaca. Oni napominju i da u slučaju uboda opnokrilaca ne mora uvek da se razvije alergijska reakcija, već usled višestrukih uboda može da dođe i do trovanja organizma, a teške posledice mogu da nastanu i iz nepoznatih razloga.
Ukoliko je reč o trovanju, simptomi se javljaju tek posle nekoliko sati ili dana. Simptomi trovanja su aritmija, srčani zastoj, infarkt miokarda, bubrežni kolaps, krvarenje ili različiti neurološki ispadi. U slučaju alergijske reakcije, koja nastupa gotovo momentalno, osim što je mesto uboda otečeno, crveno, bolno, može da se javi i koprivnjača, otok mekih tkiva, a kod najvećeg broja pacijenata prisutni su zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, pa i iznenadni gubitak svesti. Najteža posledica je gušenje koje uzrokuje otok sluzokože grla i resice. Osobe koje već pate od nekog oblika alergije nisu nužno podložnije burnoj reakciji u slučaju uboda opnokrilaca i ujeda drugih insekata.