INTERVJU PROFESOR DOKTOR GORAN BARIŠIĆ: Kada ne pomažu lekovi, analna fisura mora da se operiše
BOL, pečenje i pojava krvi prilikom pražnjenja creva, iako se mnogi uplaše da su znak karcinoma debelog creva, mogu da budu uzrokovani i analnom fisurom - ranicom na ulazu u čmar. Kada ova ranica zahvata samo površinu kože ona može i bez lečenja spontano da zaraste u roku od mesec dana. Međutim, kada je duboka uzrokuje hronične tegobe koje se rešavaju hirurškom procedurom. Dijeta koja obiluje namirnicama bogatim vlaknima je obično doživotna preporuka za sprečavanje ponovne pojave ovog problema.
FOTO: Arhiva novosti
U intervjuu za "Novosti", profesor dr Goran Barišić, kolorektalni hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da pravi uzrok nastanka analne fisure još nije u potpunosti poznat:
- Ipak, zna se da se analna fisura javlja najčešće nakon tvrde, obilne stolice, kada dolazi do pucanja kože oko čmara. Ponekad nastaje i nakon prolivastih stolica, upalnih procesa u perianalnom delu, mada, ponavljam, neretko se uopšte ne može otkriti uzrok njenog nastanka.
Zašto uglavnom ne može spontano da zaraste, jel to možda zbog pojave kancerogenih ćelija?
- Kada nastane rascep kože čmara, usled bola dolazi do grča unutrašnjeg analnog sfinktera koji onemogućava zarastanje fisure. Inače, radi se o dobroćudnoj i potpuno bezopasnoj promeni, ali koja i pored benignog kliničkog toka može da bude uzrok jako izraženih i neprijatnih simptoma.
Koji su to simptomi?
- Tipični su jaki bolovi za vreme i nakon pražnjenja i pojava krvi ili sukrvice u tragovima po stolici ili na toalet papiru. Bolovi mogu da budu izuzetno jaki, najčešće u vidu pečenja, osećaja cepanja čmara i teško se kontrolišu klasičnim analgeticima. Često pacijenti imaju i opstipacione tegobe, tvrdu stolicu jer je svesno zadržavaju plašeći se bolova koje im svako pražnjenje stvara. Tvrda stolica potom pogoršava simptome, tako da pacijenti ulaze u začarani krug iz kojeg se mogu izvući samo ukoliko se fisura prepozna i leči na adekvatan način.
Da li način lečenja zavisi od veličine ranice?
- Da, u stvari od dubine kože koju zahvata. Analna fisura može da bude akutna i hronična. Akutna predstavlja plići rascep. Istorija bolesti je obično kratka, simptomi ne traju duže od mesec dana. Kod hronične analne fisure rascep kože je dublji i prostire se sve do vlakana unutrašnjeg analnog sfinktera. Zbog hronične infekcije i iritacije ivice fisure su zadebljale, bedemaste i obično se uz hroničnu fisuru sreću i hipertrofična papila i "hemoroid stražar", koji zajedno predstavljaju trijas tipičan za hroničnu analnu fisuru. Istorija bolesti je znatno duža, ponekad simptomi traju i po 20-30 godina.
POVRATAK BOLESTI
Kakav efekat se postiže medikamentoznom terapijom, a kakav hirurškim zahvatom?
- Terapija lekovima deluje u više od 80 odsto slučajeva, kako na lečenju tako i na sprečavanju budućih analnih fisura. Kod hirurške intervencije stopa uspeha je često veća od 95 odsto u sprečavanju povratka bolesti.
Kako se leči analna fisura?
- Akutna analna fisura se tretira lekovima i u većini slučajeva se na ovaj način može postići izlečenje. Važno je i da se reguliše crevno pražnjenje pravilnom ishranom bogatom voćem, povrćem, vlaknima i unosom dovoljih količina tečnosti, kako bi stolica bila svakodnevna i meke konzistencije. Preporučuju se i tople kupke nakon stolice. Koriste se i specijalne masti koje dovode do opuštanja unutrašnjeg analnog sfinktera i na taj način stvaranja uslova za zarastanje fisure. Mogu se koristiti i injekcije botulin toksina, koji se ubrizgava u analni sfinkter što dovodi do njegove privremene paralize. Lečenje hronične analne fisure podleže istim principima kao kod akutne fisure ali su rezultati medikamentoznog lečenja znatno lošiji i izlečenje se postiže u znatno manjem procentu.
Znači li to da tada preostaje samo hirurgija?
- Ukoliko fisura ne pokazuje znake zarastanja i pored adekvatnih lekova, može da se preporuči hirurško lečenje. Operacija podrazumeva presecanje dela unutrašnjeg analnog sfinktera na mestu udaljenom od mesta analne fisure. Presecanjem mišića se stvaraju uslovi za zarastanje fisure. Istovremeno se kod hronične analne fisure otklanja i hipertrofična papila i "hemoroid stražar". Može da se radi i ekscizija fisure odnosno uklanjanje ranice. Operacija se može izvesti u lokalnoj, spinalnoj ili opštoj anesteziji, ali i ambulantno što podrazumeva odlazak pacijenta kući nakon intervencije. Kompletno zarastanje analne fisure se očekuje u toku nekoliko nedelja nakon operacije, iako se bolovi drastično smanjuju ili prestaju nakon par dana.