POREMEĆAJI SRČANOG RITMA: Da li je svaka aritmija opasna po život?
POREMEĆAJI srčanog ritma mogu da budu bezopasni, ali je važno da se prate simptomi, jer ukoliko se pojave veće nepravilnosti, aritmije mogu da izazovu ozbiljne i fatalne komplikacije. Kako, za "Novosti", kaže potpukovnik dr Ivica Đurić, iz Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, nisu sve aritmije opasne po život, ali većina njih kvari kvalitet života.
FOTO: Depositphotos
Pojedine aritmije, pre svega ventrikularne mogu da budu veoma opasne. Postoji više faktora koji mogu da dovedu do nepravilnog rada srca, uključujući alkoholizam, dijabetes, previše kafe ili konzumiranje narkotika, pa je samim tim u prevenciji aritmija važno da se izbegavaju ovi faktori rizika.
Nekad ova stanja ne daju simptome iako su ozbiljna, dok u nekim slučajevima ljudi sa simptomima zapravo nemaju ozbiljna "preskakanja".
- Aritmije mogu da budu posledica urođenih stanja, odnosno povezane sa strukturnim bolestima srca, ali mogu da se jave i kao posledica stečenih faktora rizika - objašnjava dr Đurić. FOTO: Privatna arhiva Doktor Ivica Đurić
Osoba dobrog zdravlja nema veliki rizik da doživi aritmiju. Međutim, osnovni srčani problem može da znači da električni impulsi ne putuju pravilno kroz srce, što povećava mogućnost aritmije. Neki ljudi sa aritmijama opasnim po život možda nemaju simptome, dok drugi sa simptomima zapravo nemaju ozbiljnu aritmiju.
- Aritmije često budu udružene sa drugim bolestima, bilo da se radi o bolestima srca ili drugih organskih sistema - kaže dr Ćurić.
- Pre svega pri pojavi aritmije treba razmišljati o funkciji štitne žlezde i o anemiji. Lečenje je svakako neophodno za sprečavanje daljih problema, koji mogu da podrazumevaju i moždani udar.
Kada potražiti pomoć
ARITMIJE ne treba ignorisati. Važno je prepoznati momenat u kome je potrebna stručna pomoć.- Najčešći simptom aritmije je osećaj nepravilnog, ubrzanog ili usporenog srčanog rada - kaže dr Ćurić. - Ukoliko je ovaj simptom udružen sa zamaranjem, bolom u grudima, opštom slabošću eventualno gubitkom svesti, onda se obavezno treba javiti kardiologu, jer ukoliko se aritmija ne prepozna na vreme može da dovede do slabljenja srčane funkcije. Pojedine aritmije nose rizik od razvoja moždanog udara dok druge mogu da dovedu do krize svesti tako da je adekvatno i pravovremeno lečenje veoma bitno.
Lekari prepoznaju zdrav otkucaj srca brojeći koliko puta ono otkuca svakog minuta tokom odmora. Raspon takvog otkucaja treba da bude između 60 i 100 u minuti. Srce treba da kuca redovnim ritmom, koji se sastoji od dvostrukih "ba-bum" otkucaja sa jednakim razmakom između svakog. Jedan od otkucaja obezbeđuje kiseonik krvi koja je već cirkulisala, a drugi otkucaj gura kiseoničnu krv oko tela.