KONTROLA DIJABETESA U ZATIŠJE KORONE: Loše regulisan šećer drastično povećava rizik od komplikacija kovida
ŽIVOT sa dijabetesom nije lak, ali daleko od toga da je zastrašujući. Kada jednom prihvatite tog "saputnika", a najčešće se zove - tip 2, kada bolje upoznate njegove ćudi i ritam, vrlo brzo ćete naučiti kako da ga držite pod kontrolom. To je posebno važno u ovo nezgodno vreme kada svet pokušava da se izbori sa virusom korona.
FOTO: Depositphotos
Upravo osobe sa dijabetesom spadaju u visokorizičnu grupu, a istraživanja pokazuju da je, u proteklih godinu i po dana, koliko već traje pandemija, gotovo svaka treća osoba koja je preminula od posledica kovida 19 imala loše regulisanu šećernu bolest.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut", Srbija sa oko 750.000 osoba sa dijabetesom, nažalost, spada u grupu zemalja sa visokom stopom obolelih. U svetu, u proseku svaka deseta osoba boluje od dijabetesa, a u Srbiji čak svaka osma. Pritom, trećina njih nije svesna svoje bolesti.
Ono što naročito zabrinjava je loša regulacija dijabetesa, što dovodi najpre do brojnih teških komplikacija, a zatim i do visoke stope umiranja od njegovih posledica. Podaci Međunarodne dijabetes federacije pokazuju da u proseku svakoga dana 25 osoba u Srbiji umre od uzroka povezanih sa dijabetesom, odnosno više od 9.000 ljudi godišnje.
Posebno je zastrašujući uticaj dijabetesa na broj preminulih od kardiovaskularnih komplikacija. Bolesti srca su, sa 50.000 umrlih godišnje, ubedljivo najčešći uzrok smrti u Srbiji. Nedavno sprovedena studija u 13 zemalja na više od 10.000 pacijenata sa dijabetesom tipa 2, pokazala je da će svaki treći oboleli od šećerne bolesti ovog tipa razviti neku kardiovaskularnu bolest, najčešće krvnih sudova, odnosno aterosklerozu. Sama ateroskleroza je u osnovi čak pet od šest uzroka smrti od kardiovaskularnih bolesti.
Nisu samo bolesti srca pretnja za osobe sa dijabetesom. Zbog loše regulisanog nivoa šećera 10 puta se povećava mogućnost da razviju i bubrežno oboljenje, 10 do 20 puta se povećava opasnost od amputacije stopala, a dijabetes je i među vodećim uzrocima slepila.
Tokom pandemije se pokazalo da su osobe sa dijabetesom sa dobro regulisanim šećerom imale oko 40 odsto veći rizik da zbog korone budu hospitalizovane u poređenju sa onima bez dijabetesa, a čak pet puta je takav rizik bio veći za one sa loše regulisanim dijabetesom. Dakle, i tokom pandemije virusa korona se ispostavilo da su redovne kontrole i dobra glikemija ključne za ove pacijente.
Upravo nemogućnost redovnih kontrola kod specijalista tokom aktuelne epidemije, koje se po pravilu moraju sprovoditi na svakih tri do šest meseci, predstavlja najveći rizik za obolele od dijabetesa.
Kovid 19 opteretio je i naš zdravstveni sistem i zbog toga mnoge osobe sa dijabetesom nisu bile u mogućnosti da redovno odlaze na kontrole, iako su svesne činjenice da su rizična grupa. Međutim, pokazalo se da su upravo redovni pregledi ključni - oboleli sa dobrom regulacijom šećera bili su manje podložni virusu ili su se bar lakše izborili s njim. Otuda su sadašnje delimično smirivanje pandemije i veća dostupnost lekara za lečenje hroničnih bolesti od nemerljivog značaja upravo za pacijente sa dijabetesom, a kako bi imali mogućnost da kontrolišu svoju bolest i na taj način spreče njene komplikacije. Zapravo, od krucijalne je važnosti da iskoriste ovaj period i posete svog lekara, a on će već pronaći adekvatno rešenje. Pogotovo jer je teško u ovom trenutku proceniti u kojoj meri će takve posete biti moguće i u narednim mesecima.
HRONIČNE KOMPLIKACIJE
REDOVNE posete lekaru mogu pre svega doprineti boljoj edukaciji bolesnika o preporukama vezanim za ishranu, bolji uvid lekara u regulisanost šećerne bolesti i mogućnost otkrivanja prvih simptoma vezanih za hronične komplikacije, a to bi bili poremećaji vida, trnjenje u rukama i nogama, povišen pritisak ili simptomi kardiovaskularnih problema. Time bi se stvorili uslovi za pravovremene intervencije specijalističkih službi - kaže doktorka Dragana Tomić Naglić.
- Oboleli od tipa 2 šećerne bolesti trebalo bi da se kontrolišu jednom u šest meseci. Kako ovaj tip prate i brojne komplikacije vezane za kardiovaskularni sistem, oči, neurološki sistem i bubrege, pregledi u cilju otkrivanja tih bolesti trebalo bi da budu sprovedeni po uspostavljanju dijagnoze dijabetesa, a potom i jednom godišnje - objašnjava prof. dr Dragana Tomić Naglić, upravnik Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodina.
Poruka specijalista je: Nemojte gubiti vreme. Ako živite sa dijabetesom, držite ga pod kontrolom i pregled zakažite - odmah. Iskoristite činjenicu da je korona napravila "predah" i da su posete lekaru ponovo omogućene. Mislite na sebe, dijabetes jeste stalno prisutan, ali to ne znači da se ne može kontrolisati.