OPREZNOST ZA KARDIOVASKULARNE PACIJENTE: Sa bolesnim srcem sigurnije je na planini nego na moru
KARDIOVASKULARNI bolesnici, naročito oni koji su nedavno preležali srčani udar, s velikim oprezom moraju da izaberu gde će da odmaraju. Jer, morske vrućine su dodatno opterećenje za obolelo srce, dok boravak na nadmorskoj visini iznad 1.500 metara može da uzrokuje povišene vrednosti krvnog pritiska.
FOTO: Depositphotos
Na plaži je boravak rizičan zbog vrućine, a ako se ide "u brda" ne bi smela da se pređe nadmorska visina od 1.500 metara
Doktor Dejan Milašinović, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da ukoliko se planira odlazak na planinu u prvih šest meseci do godinu dana od preležanog srčanog udara, implantacije stenta ili bajpas grafta, potrebno je pre puta potražiti savet kardiologa:
- Temperatura vazduha u planinskim predelima je u proseku niža, pa zvuči logično da bi boravak na planini bio od koristi kardiovaskularnim bolesnicima tokom letnjih meseci. Međutim, postoji bojazan da boravak na velikim nadmorskim visinama zbog nižeg vazdušnog pritiska i posledičnog odgovora organizma na smanjeno prisustvo kiseonika, predstavlja opterećenje za kardiovaskularni sistem. U medicinskoj literaturi, nadmorska visina iznad 2.500 metara smatra se velikom za srčane bolesnike, dok se visine od 1.500 do 2.500 smatraju umerenim. Tokom odmora u planinskim krajevima, kardiološkim pacijentima savetuje se pridržavanje hronične terapije uključujući i lekove za krvni pritisak, jer je u višim predelima kod nekih pacijenata mogue povećanje krvnog pritiska, pa im se posebno savetuje da izbegavaju veći fizički napor.
Ipak, sudeći prema tome da podaci pokazuju da je broj poseta kardioloških bolesnika službama hitne medicinske pomoći znatno povišen nakon perioda ekstremno visokih temperatura vazduha, planina je za njih bolji izbor od mora.
- S obzirom na to da regulisanje telesne temperature počiva velikim delom na funkcionalnosti kardiovaskularnog sistema, lako je razumeti da kod ljudi sa oboljenjima ovog sistema, visoke temperature predstavljaju dodatno opterećenje i vanredni napor - kaže dr Milašinović. - Ovo je naročito izraženo kod starijih, jer je sposobnost krvnih sudova za širenje, i time transport krvi ka koži i oslobađanje organizma od toplote, sa godinama umanjena.
Korigovanje terapije
TOKOM letnjih meseci prirodno se beleže niže vrednosti krvnog pritiska, kako kod ljudi sa normalnim vrednostima, tako i kod onih koji uzimaju redovnu terapiju.
- Niži krvni pritisak može da se manifestuje kao glabovolja, vrtoglavica ili malaksalost - kaže dr Milašinović. - Zbog toga je potrebno u nekim slučajevima korigovati terapiju i smanjiti doze lekova. Važno je, međutim, da se to uradi nakon konsultacije sa kardiologom, koji će proceniti koja grupa lekova zahteva korekciju.
Doktor Milašinović napominje da je osnovni savet osobama sa oboljenjima kardiovaskularnog sistema da izbegavaju boravak u sredinama sa ekstremno visokom temperaturom vazduha. S druge strane, tamo gde su klimatski uslovi prijatniji, trebalo bi izbegavati veće fizičke napore, kao što je pešačenje uzbrdo.