MILOV SIN NE HAJE ZA ZABRANE: U Crnoj Gori grade MHE bez dozvole, među investiorima i finansijer takozvane OVK!
NA području Kolašina i dalje traje "juriš" na reke, na kojima investitori iz redova DPS i bliski moćnicima iz nekada partije na vlasti, žele da grade male hidroelektrane.
Foto: M. Sekuloivć
Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, na čijem je čelu prof. dr Ratko Mitrović, odbilo je zahtev sina predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, Blaža i kompanije "BB Hidro" iz Podgorice, i tako potvrdilo rešenje urbanističko-građevinskog inspektora o prekidu gradnje male hidroelektrane "Slatina". Ipak, radovi na lokalitetu Čestogaz nisu zaustavljeni iako nemaju nikakvu dozvolu.
Kompanija BB "Hidro", u vlasništvu je mlađeg Đukanovića i biznismena Ivana Burzanovića, koji su već izgradili MHE u Bistrici kod Kolašina. Do odbijanja žalbe podgoričke kompanije došlo je nakon što je Vlada sredinom januara dala saglasnost da se prekine postupak odobravanja izgradnje malih hidroelektrana sve dok radna grupa Ministarstva kapitalnih investicija ne okonča postupak kontrole procedure i zakonitosti zaključenih ugovora o koncesiji za MHE.
Trenutno je u toku pet suđenja u Privrednom sudu u Podgorici, gde investitori tuže državu tvrdeći da im je prethodna vlada ometala investiciju. Među "ivestitorima" je čak i jedan od finansijera takozvane OVK Fljorim Krasnići, koji je u Crnoj Gori već učestvovao u gradnji jedne male hidroelektrane.
POZIV MEŠTANA KRALjSKIH BARA
- POZIVAMO sve državne službenike i zaposlene u ministarstvima, nadležnim institucijama i inspekcijama koji se bave ovom problematikom, a kojima je stalo do poštovanja zakona i očuvanja države, da spreče krađu prirodnog bogatstva Crne Gore i zaštite životnu sredinu ovog kraja i lokalne zajednice u korist celokupnog stanovništva Crne Gore i budućih naraštaja. To svima treba da bude cilj - kažu iz MZ Kraljske Bare.
Foto: M. Sekuloivć
Ovih dana u "klinč" sa meštanima Kraljskih Bara, ministar Ratko Mitrović je ušao ne svojom voljom, povodom gradnje MHE "Crni potok", započete na lokalitetu Čestogaz, za šta, kako tvrde meštani, ne postoji nijedna građevinska dozvola. Odnosno, vodotoci Crni potok, Čestogaz i Ljubašnica ne pripadaju vodotoku Crnja, a za koju je izdata koncesija 2008. godine.