POZITIVNO OCENJEN PREDLOG: Spomen obeležje velikom umetniku Urošu Toškoviću u Baru

- Uvidom u dostavljenu dokumentaciju Opštine Bar, Ministarstvo prosvete nauke kulture i sporta je razmotrilo i pozitivno ocenilo, odnosno konstatovalo da se predmetno spomen-obeležje može podići pre isteka zakonskog roka, te sačinilo predlog Vladi Crne Gore na saglasnost, u skladu sa zakonskim propisima, odluka je crnogorske Vlade.

Odredbama člana 9 st. 2 i 3 Zakona o spomen-obeležjima, propisano je da se spomen-obeležje istaknutoj ličnosti ne može podići pre isteka roka od 20 godina od dana kada je lice umrlo. Izuzetno, uz prethodnu saglasnost Vlade Crne Gore, spomen-obleežje za značajni događaj ili istaknutoj ličnosti može se podići i pre isteka propisanog zakonskog roka.

Život crnogorskog umetnika Uroša Toškovića bio je neobičan. Uvek ekscentričan, kako u izgledu i ponašanju, tako i u slikarstvu, umetnik je stvorio zaseban, osoben identitet kroz poseban pristup umetnosti, modelima i svakodnevnim situacijama koje je, pre svega, crtao.

Rođen je 19. novembra 1932. godine u "kamenoj pustinji" Bratonožića na Pelevom Brijegu. Iz Crne Gore je došao u Beograd na studije, gde je upisao Akademiju likovnih umetnosti. Diplomirao je u klasi profesora Marka Čelebonovića.

Godine 1956. dobio je stipendiju francuske Vlade i otišao u Pariz gde je živeo sve do 1979. Tamo se družio sa Belmondom, De Sikom, Sartrom, a radio je i sa Pikasom, Dalijem, Joneskom i drugima.

Ostalo je zapisano da je Pikaso želeo da kupi jedan njegov crtež, a Uroš je u svom stilu rekao: "Izvini, ja sam skup za tebe".

U Beogradu, bio je jedan od osnivača društva prijatelja "Baltazar", zajedno sa Leonidom Šejkom, Sinišom Vukovićem, Mirom Glavurtićem, Oljom Ivanjicki i drugima. Ova ekipa je kasnije postala umetnički pokret "Mediala", a Tošković je s njima počeo da izlaže od 1960. godine.

Sa Dadom Đurićem, Šejkom, Vukovićem provodio je mnogo vremena - crtajući, šetajući, smejući se.

Tošković je često cele dane i noći provodio radeći, trudeći se da usavrši svoj stil, ujedno se okrenuvši asketskim motivima. Pojedini savremenici su tad nezvanično rekli da je Uroš, kad se selio za Pariz, ostavio pun kamion crteža za sobom. Sa najvišom ocenom je završio francusku Školu lepih umetnosti u klasi profesora Morisa Brijasona.

U Parizu nije živeo romantično, već na obalama Sene sa drugim slikarima, prostitutkama, prosjacima. Odlazio je i u Njujork, Kalkutu i Trst, ali je uvek živeo asketski. Barani pamte velikog umetnika koji je na barskoj rivi provodio vreme živeći asketskim životom.

Preminuo je 3. marta 2019. u Podgorici.