Quo vadis, Britva?

Njegov tekst prenosimo u celosti:

Svi mi kojima sećanje seže duže od trideset godina dobro se sećamo da je Milo Đukanović od 1988. godine promenio sve nacije i ideologije, a ostao veran jedino svojoj DPS kriminogenoj ideologiji. Raspon kretanja Mila-Britve išao je od Gazimestana 1989. (bio sluga i poltron  Slobodana Miloševića i bedni posmatrač iz trećeg reda u publici) do odlaska u komandni centar NATO-a u Briselu 1999. godine, kad je izdao svoju otadžbinu i neprijatelju dostavio poverljiva dokumenta Vrhovnog saveta odbrane svoje zemlje.

Đukanović je 1997. godine zajedno sa svojom suprugom Lidijom došao „na noge“ mitropolitu Amfilohiju da moli i da se izvinjava zbog prvokacije učinjene na bijenalu na Cetinju i vređanja Presvete Bogorodice i „umetničke“ instalacije, kad je ikona Bogorodice bila poprskana ljudskim izmetom. Mitropolit Amfilohije, koji je pažljiv čovek, zamolio je njegovu suprugu Lidiju da ne gleda te snimke gadosti gde se skrnavi lik

Presvete Bogorodice na Cetinju, gradu čiji ga je osnivač, gospodar Ivan Crnojević, posvetio Majci Božijoj i njenom rođenju.

Nesrećni i tragični Milo Đukanović, koji je izdao sve što se moglo izdati, pre navedene scene, prilikom posete SAD-u bio je ucenjen sudom u Hagu da se okrene protiv Srbije. Iste te 1997. godine „na kolenima“ je došao u Cetinjski manastir da moli mitropolita Amfilohija i SPC za podršku na predsedničkim izborima, koji su već bili režirani od strane Amerike i Evropske unije. Posle izbora, kad je dolazio u Ostrog, bez stida i straha Božijeg slagao je oca Joila da je kršten. Neću dalje, a ima mnogo toga... Ali sve u svoje vreme! 

Da se vratimo na poslednje događaje. Pre dva dana Đukanović je na javnom servisu, RTCG, u svom obraćanju Srpsku pravoslavnu crkvu označio kao legitimnu metu, koristeći već uobičajenu frazeologiju protiv nje.

Jutros u pola tri ujutro, u zgradi u kojoj su kroz vekove boravili i odsedali pećki patrijarsi kad su dolazili na Cetinje u zvanične posete mitropolitima crnogorskim, i koja je u katastru Crne Gore zvanično uknjižena kao vlasništvo Pećke Patrijašije, dogodio se još jedan mučki i kukavički napad na đake Cetinjske bogoslovije, dok su oni spavali.

Upotrebljavajući analogiju sa u Crnoj Gori aktuelnim pitanjem osude genocida u Srebrenici (ko ne osudi taj genocid, on ga navodno opravdava),  pozivam predsednika Đukanovića i njegov DPS da javno i zvanično osude besprizorni i zločinački napad na maloletne đake Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju u pola tri ujutro, kad normalan i pristojan svet spava.

U trenutku kada je zbog epidemioloških mera na Cetinju na snazi policijski čas od 21 do 5, ko to ima pravo da se u pola tri posle ponoći slobodno kreće gradom? I šta radi policija za vreme policijskog časa?

Videli smo, i to je za svaku pohvalu, da su mnogi, s pravom, osudili grafite mržnje na džamiji u Nikšiću. Sve dok policija ne uhvati počinioce, ja imam pravo da verujem da je te grafite mržnje pisala DPS ruka, organizovana kriminalna grupa, koja zarad očuvanja vlasti štiti nezakonito stečeno i od građana Crne Gore opljačkano bogastvo. 
U slučaju da Milo Đukanović, još uvek predsednik Crne Gore, javno i direktno ne osudi napad na đake Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog, smatraću njega lično odgovornim za ovaj užasni, opskurni, odvratni i kukavički napad na našu decu i đake ove Bogoslovije!

Dakle, očekujem da predsjednik Đukanović javno osudi napad na đake Cetinjske bogoslovije, te da osudi govor mržnje, srbofobiju, ksenofobiju i fašizam, koji šire ekstremisti, lica sa kriminogenom prošlošću, društveno neprihvatljivim i agresivnim ponašanjem, koji sebe nazivaju „komitama“ i koji se zaklinju na vernost i odanost svom „fireru“ – Milu Britvi.

Gospodine Đukanoviću, da li ovaj događaj najavljuje povratak u one strašne godine kad je Cetinjski manastir bio kamenovan?!

U slučaju da izostane ovakva javna osuda od strane predsednika Đukanovića, ima se smatrati da on direktno podržava napadače dece i zločince, da podstiče govor mržnje i nasilje, te da raspiruje međuetničku i versku netrpeljivost!

Milo, dosta je bilo skrivanja iza prazne priče! Osuđuješ li ili ne sramotne i kukavičke napade na decu i đake Bgoslovije SPC Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju? Ako ne osuđuješ te napade, onda ih podržavaš i inspirišeš, a ja sam već 22 godine svedok tih tvojih kukavičkih igri i zloupotrebe nesrećnih ljudi sa Cetinja u tom ludilu mržnje i agresije!

Milo, dosta je bilo! Uskoro će Justicia zakucati i na tvoja vrata! 
Završio bih podsećanjem i predsednika Mila Đukanovića, iako i dalje nekrštenog, a i svih nas na reči iz Simvola vere:

Hristos će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.