PAPRENA NADOKNADA ZA "DIVLJU" GRADNJU: Represivne mere u Opštini Pljevlja, prvi put uveli naknadu o urbanoj sanaciji

To je predviđeno Odlukom o godišnjoj naknadi za korišćenje prostora za bespravne objekte koju su usvojili odbornici Demokratske partije socijalista, Bošnjačke stranke i Socijaldemokrata. Cena naknade uopšte nije mala, pa će vlasnike kuća do 100 kvadrata ovaj namet stajati 338 evra, što će dodatno da optereti ionako osiromašene budžete dela građana Pljevlja.

Sekretarka Sekretarijata za urbanizam Opštine Pljevlja, Mira Čolović kazala je da se ova odluka donosi prvi put i da su saglasnost na ovu naknadu dobili od Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.

- Plaćaće naknadu vlasnik bespravno sagrađenog objekta za koji nije podneo zahtev za legalizaciju ili za koji je u postupku legalizacije doneto rešenje o odbijanju zahteva. Obaveza plaćanja naknade vlasniku objekta prestaje danom uklanjanja bespravnog objekta ili danom podnošenja zahteva za legalizaciju u skladu sa zakonom - kazala je Mira Čolović, sekretarka Sekretarijata za urbanizam Opštine Pljevlja.

Ona je naglasila da predmetna odluka predstavlja vid pritiska odnosno represivne mere da se reši problem nelegalnih objekata, a samim tim i da bi se sprečilo nastupanje posledica.

Cena po metru kvadratnom bespravnog objekta određuje se na osnovu prosečne cene građenja metra kvadratnog novoizgrađenog stambenog objekta u Crnoj Gori, koju objavljuje organ uprave nadležan za poslove statistike, za godinu koja prethodi godini za koju se naknada utvrđuje. Zakonom je predviđena i stopa u rasponu od 0,5 do dva odsto, a lokalnim upravama je ostavljeno da se opredele koji će iznos stope predvideti. Opština Pljevlja opredelila se za minimalnu stopu od 0,5 odsto.

Čolovićeva je navela primer gde je prosečna cena građenja stambenih objekata u Crnoj Gori prošle godine iznosila 676 evra i da će prema tim kriterijumima vlasnici, primera radi, za kuće do sto kvadrata plaćati godišnju naknadu Opštini Pljevlja 338 evra.

- Imajući u vidu da ova naknada treba da bude mehanizam pritiska za vlasnike objekata da ih legalizuju, njena visina mora biti veća u odnosu na ukupne godišnje izdatke vlasnika bespravno sagrađenih objekata koji su u postupku legalizacije - kazala je Čolovićeva.

Sekretarijat za uređenje prostora će dostaviti evidenciju svih bespravnih objekata koji nisu podneli zahtev za legalizaciju Upravi javnih prihoda koja će dalje sprovoditi odluke.

Takođe, Upravi će se dostavljati i evidencija onih objekata za koje su zahtevi odbijeni.