KRIVOKAPIĆ SE OBRATIO POVODOM GODIŠNJICE BOMBARDOVANJA: "Sve ga rane roda bole", ali neće da pomene ko su bili dželati

- Naš evroatlantski integracioni kurs naravno da nas obavezuje da vodimo računa o našoj ulozi u globalnom interesu i Evrope i čovečanstva, ali pre svega o stradanjima i naporima koje su podnosili i podnose svi građani Crne Gore. Danas se sa tugom sećamo naših žrtava i najiskrenije delimo bol sa porodicama koje su u NATO bombardovanju ondašnje države SRJ, izgubile svoje najmilije. Pre dvadeset i dve godine, mi smo kao društvo i država ostali bez građana koji bi danas predstavljali našu udarnu stvaralačku, progresivnu i obnoviteljsku moć. Kao roditelj, i kao čovek, i kao premijer, i kao građanin kojeg „sve rane moga roda bole“, klanjam se pred njihovom nevinom žrtvom. Ne bih danas pominjao ni pravdu ni nepravdu, ni sudije niti dželate, niti razloge ni ciljeve koji su prethodili ovoj tragediji. O svemu tome je izlišno govoriti kada stojimo danas nad humkama koje su ishod koji nema popravke niti utehe. I naravno da ćemo se sećati i žrtava, i sirena, i fijuka, i patnje, i naravno da će naše sećanje biti opomena svima i uvek da smo društvo prema kom svi moraju imati istinski respekt, poštovanje, razumevanje, i da naglasim, pokajanje. Most o kojem je čuveni nobelovac pisao kao o tački na kojoj se sretaju i razmenjuju i obogaćuju civlizacije, filosofije, kulture, religije i vekovi, u Murinu je za Crnu Goru postao simbol jedne tragedije i primer kako sve što genijalni um može da osmisli, jednim potezom sile i nemilosrdnosti postaje spomenik tuge i tragedije. Na dvadeset i drugu godišnjicu od početka NATO bombardovanja, naročito se sećamo i pominjemo imena dece koja su naši nezaboravni, najtragičniji simboli surovog stradanja civila: trinaestogodišnjeg Miroslava Kneževića, desetogodišnje Julije Brudar i dvanaestogodišnje Olivere Maksimović i ostalih herojskih žrtava koje smo podneli te 1999. godine, ali i svih onih naših predaka koji su izgubili svoje živote takođe u bombardovanjima koja su zadesila Crnu Goru od svukuda tokom Drugog svetskog rata, kada su takođe stradali nedužni građani. Svi naši izgubi i sva naša stradanja danas treba da nas opomenu da smo skupo, da smo preskupo plaćeni i da je prilika koju imamo da izgradimo prosperitetno društvo razumevanja i tolerancije došla nakon naših velikih pravednih i nevinih žrtava, i da tu priliku ne smemo da ispustimo. Možda će neko reći ili pomisliti da je naše današnje skromno obeležavanje ovog tužnog dana izraz licemerja ili pukog protokola. Možda će i navoditi kao argument za takav stav neke naše diplomatske smernice, evropsku integraciju Zapadnog Balkana, ili članstvo CG u NATO-u, ali želim da poručim i dobronamernim kritičarima i onima koji to zasigurno nisu, da nismo Vlada koja trguje niti licitira, niti ćemo to ikada raditi sa ljudskim dušama i najintimnijim osećanjima. Niti postoji, niti će biti vladinog koncepta ili agende koja će naša srca ohladiti ili nas otuđiti od naših građana, jer onda ne bi izvršavali dužnost zbog koje smo konstituisani. Naravno da ne zaboravljamo ni devetnaestogodišnjeg Sašu Stajića, niti jednu žrtvu koju smo tokom prošlosti podneli, jer bi činom zaborava izdali svetinju života. Ali zarad iste svetinje i budućnosti naše dece, okrećemo novu stranicu naše istorije, u kojoj, nadajmo se, neće biti krvi i suza - izjavio je premijer Krivokapić.