INAT MILA VODI DO RAZREŠENJA: Posledice predsednikovih odluka i loše kohabitacije sa predstavnicima nove vlasti
(NE)OČEKIVANA odluka predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da vrati Parlamentu set zakona, među kojima i onaj o slobodi veroispovesti i ne potvrdi opoziv jednog broja ambasadora, dovelo je u pitanje kohabitaciju nove vlasti i šefa države.
Skupština Crne Gore će 20. januara glasovima većine ponovo izglasati "sporne" zakone koji će po drugi put doći u ruke Đukanovića. On i tada može da odbije da parafira pravna akta, s tim što bi u tom slučaju to zemlju gurnulo u još dublju krizu. Komite bi slavile Milovu prvu odluku, ali bi se pred Đukanovićem ovog puta otvorio politički i lični ambis.
Inaćenje predsednika države moglo bi pokrenuti njegovo razrešenje sa funkcije koju pokriva, što bi značilo Milovu smenu i ulazak u period koji će mu sigurno doneti dosta glavobolje.Politički analitičar Igor Damjanović kaže, za "Novosti", da su samo naivni mogli da gaje iluzije da je kohabitacija Mila Đukanovića i ostatka njegovog režima sa novom vladom moguća.
ODGOVORNOST JE NA POBEDNICIMA
SA demontažom režima i oslobođenjem zarobljenih institucija države Crne Gore trebalo je nastaviti već 31. avgusta zahtevom za vanredne predsedničke i lokalne izbore u Podgorici, Nikšiću, Pljevljima, Bijelom Polju i drugim gradovima gde je DPS ubedljivo poražen, smatra Damjanović.
- Umesto toga imali smo tri meseca lutanja, koje su obeležile svađe, netrpeljivost i samooptuživanja izbornih pobednika. Za to vreme Đukanović je glumeći demokratu napravio strateško povlačenje i kupio vreme. Za propuštenu šansu da zemlja već bude slobodna i mafija pobeđena, odgovorni su svi pobednici izbora, a najveća odgovornost je na onima koji su zagovarali kohabitaciju - premijeru Krivokapiću i njegovom zameniku Abazoviću - dodaje Damjanović.
- Da je tako pokazalo je Đukanovićevo proceduralno odbijanje da potpiše nekoliko zakona, od kojih su najznačajnije promene Zakona o slobodi veroispovesti, a predsednik je odbio i da verifikuje povlačenje ambasadora. Pored Đukanovićevog ličnog odbijanja da ispuni svoje elementarne zakonske obaveze, slično se ponašaju i organi administracije i vlasti gde on i dalje ima kontrolu, na primer Državna izborna komisija koja je odbila da verifikuje mandat poslanici vladajuće većine - ističe Damjanović.
Naš sagovornik je prilično siguran da će Đukanović, ukoliko ne bude jakog pritiska sa Zapada, ponovo odbiti da potpiše izmene Zakona o slobodi veroispovesti i da će se jednako poneti kada na dnevni red dođe Zakon o popisu!
- Dakle, naredne nedelje biće interesantno kako će se zapadni faktor, koji nakon 30. avgusta nije bio naklonjen svom višedecenijskom miljeniku Đukanoviću, postaviti prema političkoj i ustavnoj krizi koju on generiše. Ukoliko zapadni ambasadori ne odrede se jasno i upozore predsednika Crne Gore da mora ispuniti svoje zakonske obaveze, bojim se da to može biti tihi signal bivšem režimu da produbi krizu, izazove dopunsku nestabilnost i pripremi se za povratak na vlast u dogledno vreme - prognozira Igor Damjanović.