''PLAVO KRŠTENJE'' NA PRVOM VIJAĐU: Mlada Isidora Jovanović iz Bara, kadet palube na singapurskom brodu "Hafnija Lise"
U BESKRAJNOM plavom prostranstvu, prvi ukrcaj mlade devojke Isidore Jovanović (23) iz Bara, pa na tanker.
Foto Privatna arhiva
Baranka, devojka sa matrikulom (pomorska knjižica) o svom prvom "vijađu", za "Novosti", priča o prolasku kroz Panamski kanal, o "plavom krštenju" i prvoj milji na južnoj hemisferi.
- Živim san, plovim - počinje priču Isidora, kadet palube na brodu "Hafnija Lise", u vlasništvu singapurske kompanije Thome Ship Management, nakon što je 22. juna diplomirala na Pomorskom fakultetu u Kotoru, sa ocenom 10, a tri meseca kasnije se otisnula na more. - Verujem da nisam jedina žena na tankerima. Isidora ostvarila svoj san, Foto Privatna arhiva
To što je "nežnijeg pola" ne smatra barijerom za posao na brodu.
- Izabrala sam pomorstvo jer privlače me velika mora, ta širina za mene predstavlja fascinaciju, inspiraciju. Rekla sam sebi - pokušaću - priča naša sagovornica.
- Bila sam najbolji student u generaciji na programu - Pomorske nauke. Za mene logičan sled je bio da pođem na brod, rekla sam sebi - ako ne mogu izdržati, mogu odustati. Zasada je dobro. Evo na brodu sam dva meseca.
PLAN ZA BUDUĆNOST
ZASIGURNO, plan za budućnost je "gaziti" milje i jačati svoju ljubav prema plavim širinama! Planiram upisati i Magistarske studije i time sebe unaprediti za još jedan stepen u akademskom zvanju. Trudiću se da ostvarim najbolje, budem častan primer svog grada Bara, države Crne Gore - kaže Isidora.
Završila je fakultet, međutim, praksa i teorija, kaže, nisu jedno te isto. Ukrcati se na brod je drugačije i novo iskustvo koje je uslovljeno poštovanjem hijerarhije, disciplinom, samokontrolom, a za mladu devojku potrebno je i dosta hrabrosti.
- Prolazak kroz Panamski kanal podrazumeva 10 do 12 sati manevara. Velika su čekanja, mnogo je brodova. Prva milja na južnoj hemisferi za mene predstavlja još jednu pobedu u karijeri, među pomorcima zvanu "plavo krštenje" - kaže Isidora, jedina žena na brodu od 20 članova posade. - Kolege imaju divan odnos prema meni, ponašaju se kao da sam im sestra, kćerka, zavisno od njihovih godina. Većina posade su Filipinci, a oficiri su iz Rumunije, Hrvatske, Rusije, kapetan je iz Turske. Naravno, svoj deo posla obavljam bespogovorno. Foto Privatna arhiva
U daljinama gde imaš samo tanku liniju između svetloplavog i tamnoplavog na horizontu, kad se valovi oko broda pene, krše na dalekim merdijanima, javi se i nostalgija, probudi čežnja za toplinom doma.
- Lepo je znati da imaš gde da se vratiš, imati dom u kome te čekaju najdraži, a podrška porodice - mame, tate i brata, za mene je neprocenjiva i znači mi mnogo - ističe Isidora.