KINEZI ŠMINKAJU LEPOTANA: Most na Đurđevića Tari trajaće dugo zahvaljujući pomoći iz daleka

Za spas lepotana, koga je portal "Brajd sajd" svrstao među 20 najlepših u svetu, a britanski magazin "Tajms" uvrstio u 10 atrakcija koje treba posetiti, i predanja koja se o njemu prenose, biće izdvojeno oko 7,1 milion evra!

- Od 2017. godine između predstavnika Vlade Crne Gore i Vlade Kine potpisano je više sporazuma u vezi sa realizacijom ovog projekta, dok potpisani ugovor o donaciji sredstava predstavlja akt koji je osnova za početak konkretnih aktivnosti na terenu, na način koji treba da osigura bezbednost, potpunost, dugotrajnost i funkcionalnost objekta, u okviru postojećih gabarita, ne narušavajući priznate kulturološke vrednosti mosta, kao jednog od simbola prepoznavanja Crne Gore - saopštili su iz Ministarstva saobraćaja i pomorstva.

KINEZI su se obavezali da silne pare ulože u izradu glavnog projekta rekonstrukcije i izvođenje konkretnih radova rekonstrukcije na mostu.

- Crnogorska strana će na sebe preuzeti obaveze na izradi elaborata procene uticaja na životnu sredinu, na pripremi prolaza za saobraćaj i postavljanju vodovodnih, kanalizacionih, elektroenergetskih i komunikacionih instalacija, eksproprijaciji, u prikupljanju relevantnih podataka, obezbeđenju revizije, nadzoru i tehničkom prijemu.

Izrada glavnog projekta bi trebalo da traje oko šest meseci od dana potpisivanja ugovora, dok će se datum početka i period izgradnje utvrditi u dopunskoj dokumentaciji koju će strane potpisati nakon odabira glavnog izvođača - odredbe su akta koji je sa Kinezima potpisala sada već bivša Vlada Crne Gore, godinama "uviđajući" da most doslovno propada i postaje sve opasniji za učesnike u saobraćaju, od kojih malo ko prođe da ne zastane i odnese sa sobom nekoliko fotografija lepotana koji se pružio između sela Budečevica i Trešnjica, na putu Pljevlja - Žabljak, koji je zahvaljujući nizu događaja odavno ušao u legendu, kasnije u novine i literaturu, filmove..., ali, ključni detalji o konstruktoru, gradnji mosta i onome koji je bio prinuđen da njegov deo poruši, ostali su dugo nepoznati javnosti.

DUGO vremena u narodu je kružila priča da je most delo Lazara Jaukovića, koji ga je i porušio, zbog čega je streljan. Ipak, reč je o delu inženjera Mijata S. Trojanovića, jednog od najvećih građevinskih stručnjaka Kraljevine Jugoslavije, koji je u vreme rušenja mosta bio u nemačkom logoru. Kasnije, kada je živ stigao do domovine, projektant Mijat Trojanović postao je profesor Univerziteta u Beogradu.

Njegova ideja da mostom dugim koliko je dana u godini, 365 metara, sa pet lukova, na visini od 170 metara iznad plahe lepotice Tare, "preskoči" kanjon "suze Evrope", jedan od dva najpoznatija u svetu, naišla je na skepsu, ali i podsmehe u laičkoj javnosti. Jer, znalo se, za gradnju mosta trebalo je podići najveću drvenu skelu na svetu, visoku 144 metra i raspona 116 metara! Kako je bilo onima koji su te 1937. godine poboli prve grede i ukucali prve eksere u njih, krećući u pravi podvig, može se samo pretpostavljati...

U predvečerje Drugog svetskog rata, sredinom novembra 1940. godine, Trojanović je imao razloga za ponos. Most na Đurđevića Tari konačno je završen. Gizdavi lepotan, u pet lukova, od kojih najveći ima raspon od 116 metara, natkrilio je kanjon na raskrsnici puteva koji vode ka Mojkovcu, Žabljaku i Pljevljima.

MOST nije nikada svečano otvoren. Usledio je rat, okupacija. Tačno 17. aprila 1941. godine, prvi tenkovi okupatora prešli su preko mosta. Počele su pogibije i stradanja...

U maju 1942. godine, Italijani i četnici su iz Pljevalja prodirali ka Durmitoru, području koje su kontrolisali partizani. Uvidevši da su u teškoj situaciji, Tito, deo svih decenijskih legendi, kako se priča, doneo je odluku da se most sruši, ali tako da bi se kasnije mogao popraviti i koristiti. Moša Pijade, koji je tada boravio na području Žabljaka i komandovao partizanskim jedinicima, poverio je taj zadatak inženjeru Lazaru Jaukoviću. Naređenje - izvršenje. Partijski i vojnički zadatak obavljen je u zoru 6. maja, rušenjem najmanjeg luka na mostu, onog na levoj obali kanjona Tare.

Nepuna tri meseca kasnije, inženjer Jauković je dospeo u ruke četnika. Na Ilindan, 2. avgusta, oni su ga doveli do samog mosta i tu ga streljali. Skoro na istom mestu gde su Turci davno pogubili Joksima Jaukovića, Lazarevog prapradedu, koji je u Pošćenju, u blizini Šavnika, pokušao da likvidira zloglasnog Smail-agu Čengića, u čemu nije uspeo.

POSLE rušenja mosta i streljanja Lazara Jaukovića, kroz narod je krenula priča o njemu kao projektantu mosta, koji je svoje "čedo" morao da "ubije". Priča je stigla i do Mijata Trojanovića, koji se već nalazio u logoru. Profesor Trojanović iz poštovanja prema inženjeru Lazaru Jaukoviću nikada nije to demantovao. Kao što to biva, priča je vremenom prerasla u legendu, zabeleženu i na filmu. Don Deland, danski pisac, ovu legendu uzeo je za temu svog romana "Zemlja iza Božjih leđa". U njemu je Lazar Jauković dobio ime Vuk Crnojević.

Putnici koji preko mosta "tutnje", gotovo i da ne znaju za neobičnu priču o nastanku i novom rušenju mosta kome će život produžiti Kinezi, pošto je Crna Gora imala "preča posla", tako da je ova istorijska atrakcija koja krije nesvakidašnju priču o "rođenju" i privremenooj "smrti", posle 80 godina, stavljena na brigu onima koji znaju da cene i tuđe vrednosti.