"NJENIH" 36.000 BEBA: Ružica Zelenika bila prva patronažna sestra u celoj Boki
RUŽICA Zelenika odnegovala je verovatno više od 36.000 beba, ceo jedan grad, za punih 40 godina radnog staža.
Foto: Printskrin
I danas, premda je prevalila sedamdesetu, a deset godina je u penziji, vedra, krhka ali odlučna, spremna je da pomogne mladim mamama u Herceg Novom. Poverenje u nju se prenosi sa generacije na generaciju. Bebe devojčice koje je nekada negovala, postajale su mame kojima je opet puna ljubavi pomagala da podižu decu.
- Nema lepšeg prizora od majke i bebe. I kada nepoznatu mamu sretnem na šetalištu, sa bebom u kolicima, ja zastanem, popričam sa majkom. To je jače od mene - kaže Ružica Zelenika, koja je u Herceg Novi stigla pre više od pola veka. Nepoznata sredina i ljudi nisu joj zasmetali da jedina, jasno i hrabro u takvim okolnostima, potvrdno odgovori na pitanje pedijatra dr Vita Vujnovića, da li bi se neko prihvatio patronažnog posla, savetovanja mladih majki i negovanja njihovih beba. Tako je postala prva patronažna sestra u Boki.
SPASAVALA ŽIVOTE
BILO je i trenutaka kada je bebama spasavala živote. Poseban je bio, osamdesetih godina, slučaj jedne bebe na Podima. Devojčica je po njenom savetu hitno odvezena u dom zdravlja pa u bolnicu u Dubrovnik gde su se borili za njen život. Lečenje je bilo uspešno.
- Posle mnogo godina srele smo se, ispričale se. Sada je ona majka trojice sinova - priča Ružica uz srećan osmeh i mnogo zadovoljstva.
- Dr Vujnović je bio moj prvi učitelj, on je i oformio patronažnu službu 1970. godine. Neki saveti koje prenosim mamama i danas su njegovi i saveti sestre Mire Gardašević. Nekada sam sa majkama prilikom svakog obilaska provodila po sat, dva. Danas mi mame kažu da uglavnom sve što ih interesuje nađu na internetu. Ali praksa već nakon nekoliko dana premaši to znanje, pa onda opet slede pitanja i razgovori, a prihvati se i pomoć baka. Moje prvo pitanje kad dođem u posetu uvek je - majko, dojiš li svoju bebu? Ako je odgovor potvrdan to je prvi veliki i lep poklon i majci i detetu. Sve majke svetujem da doje i dok traje podoj da pokazuju ljubav svojoj bebi - kaže sestra Ružica.
Priča nam i da nikada nije vozila. U obilaske je išla autobusom ili peške.
- To su bili kilometri i kilometri, leti i zimi, po vrelini i kad je ledena kiša ili bura. Nije mi bilo teško, radila sam s ljubavlju.