LJUDSKA REČ JAČA OD BOMBE! Muslimani Nikšića odužili se novinaru Mišu Draškoviću koji je 1993. javno osudio napad na Hadži Ismailovu džamiju
TREBALO je stisnuti petlju ratne 1993. godine i osuditi napad na Hadži Ismailovu džamiju u Nikšiću. Novinar Mišo Drašković bio je jedan od retkih koji su tada digli glas. Oko džamije je bio postavljen eksploziv, od čije detonacije je oštećen minaret, a na obližnjoj zgradi Doma zdravlja gotovo sva prozorska stakla razbila se u paramparčad.
Dvadeset sedam godina kasnije muslimani Nikšića odužili su se Draškoviću tako što su ga predložili za plaketu, koja mu je uručena povodom Nacionalnog dana muslimana.
- Uradio sam ono što bi trebalo da uradi svaki normalni Crnogorac. Branio sam crkve, džamije i katedrale, kao i verske i kulturno-istorijske spomenike. Kao što ste mogli čuti, nikšićki muslimani nisu zaboravili to što sam tada u "Pobjedi" objavio tekst pod naslovom "Oni i mi", čime sam, kako su ocenili, zaustavio rušenje tog verskog objekta - priča, za "Novosti", Mišo Drašković, novinar i publicista, nekadašnji ratni reporter od Mostara, Nevesinja, Knina, pa do Kosova i Metohije.
HADžI Ismailova džamija u Nikšiću stara je preko dva veka (1807) i pod zaštitom je države. Na njenim zidovima, unutar bogomolje, čuva se uramljen Mišov tekst. Zapravo, osuda tog čina skinula je sa Miša hipoteku novinara ratnog huškača, koju su mu, kako kaže, nametnuli ondašnji ratni profiteri. Dok su detonacije drmale minaret, Drašković je bio u Mostaru, gde je po zadatku redakcije pratio dešavanja na tom uzavrelom prostoru nekadašnje Jugoslavije.
- Brzo se pročula vest o nemilom događaju i, verujte, svaki časni Nikšićanin u tom času bio je posramljen. Nije se to moglo mirno podneti, pa ne oklevajući ni časa otkucao sam tekst na staroj mašini "olimpija", čini mi se u jednom dahu, i posla ga redakciji. Osuda tog vandalskog čina imala je odjeka - priseća se Drašković, dobitnik brojnih novinarskih priznanja, kao i nagrada za publicistiku.
"EKSTREMISTI su ekstremisti, i ne razlikuju se puno, bez obzira na to kojem narodu ili stranci pripadaju. Razum odavno beži od njih...", napisao je s proleća 1993. godine naš sagovornik.
- Dirnula me pažnja nikšićkih muslimana, koji su odlučili da se taj tekst sačuva u džamiji. I to vam je moja lična karta. Ljudska i profesionalna - dodaje Drašković. - Bio sam svestan opasnosti koje sam u tom trenutku sebi stvorio, ali nisam hteo da ćutim. Ipak, to nije bilo dovoljno da me oni koji su profitirali u tom nesrećnom ratu, šireći lažni patriotizam, kleveću. I danas ih ima koji debelo naplaćuju svoje crnogorčenje ili srbovanje. Bilo je kolega koji su zbog kleveta satisfakciju tražili i dobili na sudu, ali ja nisam želeo time da se bavim. I mislim da nisam pogrešio.
Draškovića zbog ovog dela nikšićki muslimani nisu zaboravili. Kažu da je Mišova reč bila jača od postavljene bombe na njihovoj bogomolji. Reč je spasla obraz ratnom reporteru, ali i mnogim Nikšićanima.
PORUKA
Na kamenoj ploči iznad ulaznih vrata džamije napisan je arapsko-turskim pismom tarih koji govori kada je i ko zidao džamiju, kao i tekst:
"U ime Boga, opšteg dobročinitelja Milostivog, ovu zgradu počeo je praviti, do Sudnjeg dana da bude u njoj svetlosti i Božjom pomoći bi dovršena, u kojoj će radi duše mrtvoga do njenog opstanka rahmet uživati onaj koji je podigao ovu zadužbinu, a to je Hadži Ismail 1219/1807. Neka Bog bude zadovoljan ovim njegovim radom, na Sudnjem danu, neka mu duši valjadne i neka je sačuva od paklene vatre. Arapska 1219. godina, kad je po zapisu podignuta ova džamija, odgovara hrišćanskoj 1807. godini."
Ovu bogomolju podigao je o svom trošku nikšićki trgovac Hadži Ismail Lekić, iz grudskog bratstva Mehmednikića.