JAUK NARODA I MONAHINJA SA BRISKE GORE: Potresno sećanje na rušenje manastirskog konaka iznad Ulcinja i mitropolitove suze

Sa ovom porukom, zabeleženom u jednom od susreta sa mitropolitom Amfilohijem, uputili smo se u brda iznad Ulcinja. U Brisku Goru sa koje se izvija obnovljeni manastir na drevnoj svetinji Vasilija Ostroškog. Oko ovog manastira još neizbrojene crkve dišu pod zemljom, omeđenom kostima podvižnika stradalih u vremenima i nepogodama za veru, svetosavsku.

Kada je to suočenje koje je slutio mitropolit bilo gotovo izvesno i narod litijama odbranio svetinje, vlast je posegla da "legalno i legitimno" udari na tek započeti manastirski konak. Kuću za četiri monahinje koje su, po blagoslovu mitropolita, preuzele brigu o ovoj malenoj, neugasloj sveći.

Sećanje, 6. juni, ove godine...

- Znate li šta rušite, braćo? Znate li šta rušite - stao je pred mašine Ilija Vučević iz Zagonja.

- Ako ne znate, ako ti brate ne znaš, Bog zna - jaukao je pred bageristom.

Sudarali su se jauci naroda i buka mašina. Ječala su zvona sa manastira i Briska Gora. Jecale su monahinje dok su njihove nejake ruke potezale užad da se zvonjava ne prekine.

- Udaljite se, udaljite se - gušili su se, u ovoj potresnoj drami glasovi policije. Do svitanja, započeti konak već je bio u ruševinama.

Vest o rušenju mitropolit Amfilohije je primio tokom bogosluženja u istimenoj svetinji kod Nikšića. Sudbina, simbolika ili puki slučaj, podudarili su se u istom danu, a spojeni nesrećom da iz Nikšića krenu mašine i iznad ulcinjske solane ruše konak manastia koji je jedan svetac povezao.

- Mitropolit je istog dana stigao na Brisku goru, nem od nesreće i njegov susret sa monahinjama koje ovde uputio iz, može se reći, udobnijeg manastira Rostovo kod Svetog Stefana, potresaće nam duše dok živimo - pričali su meštani. - Plakao je sa sestrinstvom na ruševinama. Kazao je: Kazniće Bog rušitelje, a uzvisiti ljude koji su im se suprotstavili. Narod koji pomaže ovoj malenoj sestrinskoj zajednici, upisuje se među svete. To je bilo i biće dok je našeg naroda i njegove vere.

Manastir, ovih dana...

- Dobro ste došli, radujemo se vašoj poseti i verujem da dolazite s ljubavlju i dobrim namerama, ali mi nemamo blagoslov našeg duhovnika da govorimo za novine - dočekala nas je igumanija Olga. - Crkva je otvorena, pomolite se ako želite, poslužite se, trpeza je skromna, ne zamerite.

Kao breze tanane, četiri monahinje, koje su pod rukom mitropolita Amfilohija primile monaški postrig, isijavaju snagom drevnog hrasta niz koji se, poput jutarnje rose, slivaju njihove suze. Od upokojenja velikog duhovnika i vizionara, pokretača odbrane svetinja, one su u velikoj žalosti koju ne pokazuju. U manastiru otetom od zaborava u kome služe veri Vasilija Ostroškog, zvona ne prestaju da ječe. Udar zvona je njihova priča. Kroz šta su prošle i kroz šta prolaze. One će i ovu, britku i brisku zimu, dočekati u kontejnerima na Gori u kojoj ne gasne žar vere.

Da saberu svoju malenu košnicu, kao pčele na manastirskom imanju o kojima brinu i šapuću im tajne, pomažu im čitave porodice. Nikolići, Prelevići, Vučevići... i mnogi koji ovu svetinju primaju kao deo svoga srca. Oni su odvajajući "od zadnje lepte siromaha" sa puno ljubavi pridizali ovaj manastir i konak. I ne napuštaju ga, već stražare, opasujući ga kamenom zavetnim, da se ne bi ponovio bol one zore u kojoj je i sunce niže želelo da porani i rušiteljima podari zrake. Posao su obavili u mraku.

- Danas ćemo u Podgoricu na četrdesetodnevni pomen mitropolitu - govori Ilija Vučević.

Monahinje sa Briske gore, ponovo će, kraj kripte u kojoj počiva mitropolit bdeti, kao u onoj noći kada su uz njegov odar probdele sate i sate u Cetinjskom manastiru. Bila je to neponovljiva slika tuge i očaja.

NE SMETA ŠTO NIČU DžAMIJE

MANASTIRSKI konak, istini za volju, nije imao dozvolu za gradnju, kao što ga nema većina u prethodnim i ovoj godini legalno izgrađenih kuća i verskih objekata većinskog naroda islamske veroispovesti u Ulcinju.

- Neka niču džamije, a niču, mi nemamo ništa protiv - poručuju ovdašnji Srbi. - Ali boli to što je vlastima zasmetao započeti konak, mada je Crkva podnela svu dokumentaciju i tražila dozvole za gradnju.