ĐEDO BIO DUHOVNI PLAMEN: Legenda crnogorskog i jugoslovenskog boksa Miodrag Perunović tuguje za mitropolitom Amfilohijem

Bio je uz Đeda dok ga je bolest vezala za bolničku postelju u Kliničkom centru Crne Gore, ali i u trenucima mitropolitovog prelaska u carstvo nebesko. Bio je tu uz crkvene velikodostojnike, sveštenike, monahe i dobrotvore. Znao je da su godine pritiskale vladiku, ali je čvrsto verovao da će i ovog puta dobiti bitku.

- Mitropolit je bio duhovni plamen, koji je svojim dolaskom u Crnu Goru zapalio sveću vere obnavljajući i podižući brojne crkve i manastire. Kad je došao, našao je do temelja razrušena zdanja naših bogomolja do kojih su putevi bili zarasli u korov. Bila je to zemlja koja je vođena putem bezbožništva, i u kojoj je gotovo zamukla živa reč molitve. Nadahnut svojom hrišćanskom ljubavlju od rođenja, služeći Gospodu celog života, ostavio je obrazac duhovne ljubavi i odnosa prema čoveku. U svakom trenutku, svojim životom i svojom brigom je bio uz bespomoćne i one koji stradaju, služeći im i nikada ih ne ostavljajući bez utehe.

Imao sam veliki blagoslov i čast, da ga upoznam već na početku njegove službe na tronu mitropolita crnogorskog, i srcem i dušom se vežem za njega.

Svaki od naših mnogobrojnih susreta i razgovora je bio praznik za moju dušu, i prilika za njeno napajanje i osveženje novim duhovnim iskustvom, sa nepresušnog blagotvornog izvora koji je on bio - kaže Perunović, svetlo ime crnogorskog sporta.

NAŠ sagovornik podseća da se u tridesetogodišnjem poznanstvu i prijateljstvu sa blaženopočivšim vladikom Amfilohijem mnogo toga dešavalo, i sve je za pamćenje.

- I sve će ostati kao besceno blago u riznici moje duše. Sećam se, jednom prilikom, došao sam kod mitropolita Amfilohija u posetu, i zadržao se u razgovoru do kasno u noć. Kad se odjednom otvoriše vrata - uđoše dva srednjovečna čoveka i jedan mladić. Bili smo iznenađeni ovom kasnom posetom, ušli su i stali naspram mitropolita na nekih dva-tri metra udaljenosti. Mladić je stajao u sredini, odmah sam zapazio njegov unezveren pogled, stiskanje i opuštanje šaka, ličio mi je na čoveka koji pokušava da obuzda veliki bes. Ustao sam i prišao blizu mitropolita. U tom se obrati jedan od starijih ljudi: "Oprostite vladiko što dolazimo ovako kasno, ali velika nas je muka nagnala - morali smo, on opet ima one probleme. Od kada smo bili kod vas pre tri godine, bio je dobro, ali evo sada opet ima one napade, sve smo pokušali - nemoćni smo!"...

Ja sam bio gotovo siguran da će ovaj mladić pokušati napad (tako mi je i dalje delovao), i bio sam iznenađen kad vladika ustade i reče: "Neka ste, neka ste došli, dobro došli! A, đe si ti (i oslovi ga po imenu), šta je opet, ajde dođi, blago meni." Priđe mu, i položi ruku na glavu... Trajalo je to dugih dva-tri minuta, u kojima sam gledao kako se izraz lica i pogled ovog mladića menjaju, bilo je očigledno da se dešava njegovo preobraženje. Zatim se na iznenađenje njegovih pratilaca i moje, smiren, s poštovanjem zahvali vladici.

Ispraćajući ih, dok su se oni i dalje zahvaljivali, mitropolit reče: "Dođite ujutru u crkvu, da se zajedno pomolimo Svetom Petru!" Bio sam ushićen što sam prisustvovao pravom čudu, kojim su se posvedočile reči Isusove iz Jevanđelja po Marku, upućene apostolima:

"Uzimaćete zmije u ruke, ako i smrtno što popijete, neće vam nauditi; na bolesnike polagaćete ruke, i ozdravljaće."

OVAJ vrhunski i uzorni sportista, a pre svega čovek, u svom kazivanju naglašava da se svih ovih godina divio mitropolitovoj neverovatnoj energiji i vitalnosti.

- Bio je neumoran. Ipak, najupečatljiviji utisak na mene su ostavile: njegova neizmerna ljubav, mudrost, smirenje, i sposobnost da svima koji ga napadaju prašta, nikada ne pokazujući tugu ili ljutnju; kao i njegova čvrstina, stamenost, nepokolebljivost.

Jednostavno, on je živeo obavljajući svoj zadatak, vraćajući polagano, nezaustavljivo, Crnu Goru na put svojih predaka, put istine i vere, noseći svoj krst, i učeći nas višoj slobodi...

Svestan uloge koju mu je Bog namenio i zbog čega ga je stvorio, sebe je neprestano i bezmerno davao svima nama - i dobronamernim, i onima koji to ni najmanje nisu bili. Čitav svoj pastirski život upodobio je rečima Hristovim iz Besede na gori: "Ljubite neprijatelje svoje, dobro tvorite onima koji vas mrze. Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se za one koji vas vređaju." Jer, u toj besedi je rečeno i ono: "Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kada vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečjega." Zaista su se ove Gospodnje reči u potpunosti ostvarile na našem voljenom mitropolitu.

- A, vrijeme - "majstorsko rešeto", tek će pokazati ko je to bio među nama, i ko se borio za naše spasenje - uveren je Perunović.

- Kao i svi oni koji su ga bolje poznavali i bili sa njim u kontaktu, siguran sam da će ući u krug naših svetitelja u Carstvu nebeskom, i nastaviti da se moli za sve nas i naše spasenje!