SEĆANJE NA MITROPOLITA AMFILOHIJA Velimir Kasalica: NJegov put litija je naš put u budućnost

Mesto gde tihuje u večnosti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, u tišini obilaze vernici sa raznih strana. Poklone se i prekrste nad humkom blaženopočivšeg vladike koji je s narodom vratio slobodu veri i duši. Koji je „varnicu topline ubacio u ohladnele grudi Crne Gore“, preporodio je i ugrejao joj srce pravoslavno.

-Ne mogu da verujem da je zauvek otputovao. Ali nas nije napustio, kao što ni mi njega nećemo napustiti. Njegov put litija je naš put u budućnost naše dece, kaže za „Novosti“ Velimir Lule Kasalica, predsednik društva Crnogorsko-ruskog prijateljstva Sveti Georgije iz Nikšića.

I on, kao i svaki član i prijatelj društva na čijem je čelu, vest o upokojenju vladike Amfilohija doživeli su kao gubitak nekog svog.

-To je jedan od retkih ljudi uz blaženopočišeg patrijarha Pavla koji je bio opštenarodno prihvaćen i voljen do te mere, da čak i njegov nadimak Đedo nije slučajan. Jer, smo ga zaista tako osećali, kao nabližeg svog. Mi na zemlji izgubili smo stožera srpskog naroda u Crnoj Gori, a Gospod svog jakog zastupnika. Ako je SPC, odnosno Mitropolija crnogorsko-primorska bila narodu, svakom čoveku uzdanica, vladika bio njen stožer, naš oslonac. Ne samo što je upalio sveću od koje smo svi progledali, nego za 30 godina obnovio je Crkvu, sveštenstvo i monaštvo, vratio ljude veri. Ipsraviti sve ono što je komunizam uradio za pola veka, trebala je zaista ogromna muka i trud i znanje i vera i molitve pred Gospodom, i to je sve bilo sazdano u njegovm biću, njegovoj ličnosti. On je čovek koji je jedan od najvećih duhovnika pravoslavlja, bio je naš hranitelj i branitel, što bi narod rekao. Čovek koji je bio molitvenik pred Gospodom, naš savetosavac, jednom rečju naš duhovni roditelj, dodaje Kasalica.

Nije u svakoj situaciji vladika Amfilohije bio miran. Znao je on da plane, progovori glasno, ali uvek odmereno. Iz tih njegovih reakcija rađala su se lepa dela.
-Sećam se prve Svetosavske akademije u Nikšiću nakon Drugog svetskog rata. Posle duhovnog sabranja usledila je opuštenija atmosfera za stolom na čijem je čelu sedeo Mitropolit. U jednom momentu zatražio je da se čuju gusle i naš epski  pesnik Dragutin Draga Perović je uzeo gusle u ruke i zapevao. Međutim monah koji je sedeo na kraju sale tiho je nešto prošaputao čoveku do sebe i nastavio neku svoju tihu priču. Kada je Mitropolit to video, prekinuo je guslanje, i oštro upozorio monaha koji je kritiku prihvatio onako kada otac svoje dete upozori. I nakon kraće tišine, veče se nastavilo i završilo kako dolikuje.
-Kad se gusle slušaju nikakvog razgovora nema, upozorio je tada Mitropolit.
Sledeći moj susret sa njim bio je na osvećenju Crkve Svetg Jovana Krstitelja u selu Seljane u Pivi. Tu je bio i episkop budimljansko-nikšićki Joanikije i ogroman broj vernog naroda. Mitropolit je u jednom trenutku zatražio od mog kuma Vasilija Blečića, domaćina sabora, i glavnog kritira crkve, da dovede svoju braću od stričeva kako bi ih pozdravio. Međutim, došlo je do komešanja u jednom delu sale. Kada je mitropolit pitao šta se dešava usledio je odgovor da jedan od braće neće da dođe zato što je na jednom mitingu opozicije, kada je vladika podržao predsednika Mila Đukanovića, uzvikivao: „Risto Turčine!“ Mitropolitu je to bilo duhovito, nasmejao se i rekao:
-Upravo mi njega dovedite.

Kad je ovaj pristupio pomalo i zbunjen vladika mu reče:
-E, ti si mi posebno drag, dođi ovamo da te poljubim. Sedi ovde pored mene.
I rođak je ostatak sabora proveo pored mitropolita, vodeći sa njim duge razgovore.
                                

POŠTOVANjE MITROPOLITA

Impresije o mitrpolitu oslikavaju se i kroz posete Kasalice,  Svetoj zemlji i Svetoj Gori. U Svetoj Gori sam bio tri puta.
-Poznato je da je Esvigmen, manastir u kome obitavaju Ziloti i najbliži je Hilandaru. Svratismo do tog manastira gde nas je sačekao monah Sava iz Šumadije i pitao odakle smo. Kada je saznao usledilo je pitanje:
-Jeste li od onoga raspopa ili od mitrololita Amfilohija? Ako ste od Amfilohija onda možete da uđete, rekao je Sava.
U manastiru Svetog Stefana prvomučenika na Meteorima monahinje koje u njemu obitavaju su nas primile, i njihov odnos prema nama bio je kao svim drugim posetiocima, ali kad je jedna od njih čula naš govor, pitala je odakle smo- rekli smo iz Crne Gore, od mitropolita Amfilohija. Tada nas je povela u posebnu gostoprimnicu i celoj grupi se izuzetno posvetila, kaže Kasalica.