MOJSIJE NAŠEG VREMENA: Sećanje novinara Raja Vojinovića na mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija

Prvi put ga je kako kaže sreo kao dvadesetdvogodišnjak, daleke 1987. godine pred Crkvom Svetog Đorđa u Podgorici.

- Tada je bio episkop banatski. Došao je neočekivano, prosto banuo na naše donatorsko veče gusala, koje smo organizovali, koliko me sećanje služi, za obnovu upravo ove crkve. Tanak kao koplje, energičan, kao ugarak crne brade i crnih dubokih očiju iz kojih je plamtio neki nestvarni oganj, ostavio je snažan utisak na sve nas, krštene ali nedovoljno crkvene. A, bogami, i na one nekrštene, kojih je možda i više bilo među nama - priča naš sagovrnik nastavljajući. - Pohvalio me je što uz strune gusala pevam Njegoševe i Matijine stihove. "To je dobar znak za tebe", rekao mi je. Bilo je to "vo vremja ono", na prapočecima postepenog buđenja vere u duhovnoj pustoši zvanoj brozovska Crna Gora. Bog me je kasnije udostojio da u Mitropolitovoj blizini provedem bezmalo pola mog dosadašnjeg života.

Vojinović dodaje da je "mitropolit bio čovek širok, dubok i visok koliko i beskrajni kosmos! Živeo je i disao Kosovom i Njegošem. Ali, ne bilo kavim Kosovom, ne Kosovom kao, prosto, srpskom istorijskom zemljom nego - Hristovim Kosovom! I to je svojim životom svedočio, što najbolje pamte kosovsko-metohijske svetinje i stradalni narod tamo".

Podseća da je mitropolit stalno ponavljao reči Svetog Petra Cetinjskog da je u imenu Božjem sud i pravda i govorio o hristolikoj kosovskoj grobnici u kojoj je nadanje naše zakopano.

- Nadanje, a ne beznađe, kako nam je godinama objašnjavao! Svi ovih dana pišu i govore o njegovom predanom radu na njivi Gospodnjoj. I svi ističu njegove vrline i zasluge, njegov značaj za život Crkve i naroda, njegovo grandiozno životno delo, obnovu njegoševske Crne Gore... Evo, da i ja nešto promucam o tome. Jedan njegov, na svoj način takođe veliki prethodnik, mitropolit Mitrofan Ban pisao je knjazu, potonjem kralju Nikoli Petroviću molbu za odobrenje da mu bude dozvoljeno da se sahrani u Cetinjskom manastiru kad za to dođe vreme. Može li iko, bilo od nas koji smo išli za njim svih ovih godina i decenija bilo od ovdašnjih bezbožnika i bogoboraca (kojima je bio - i ostao! - trn u oku), da zamisli mitropolita Amfilohija Radovića kako od nekog državnog autoriteta traži takvu dozvolu!

MIRIO ŽIVE I MRTVE

VLADIKA Amfilohije je stalno govorio da je ovdašnji narod rastravljen bratoubilačkim užasima i da mu treba "saljevati stravu"! Dolaskom na cetinjski tron počeo je da radi na narodnom isceljenju. Mirio je mrtve i žive, bratimio razbratimljene, obnovio hramove prethodno pretvorene u štale i magacine, sagradio nove, ispravio polomljene krstove, objavio rat protiv svih zala, i onih istorijskih i ovih savremenih. Tukao se širom Crne Gore s njima punih trideset godina najjačim oružjem: ljubavlju, pravdom i istinom Hristovom! Učio nas je istinskoj slobodi, onoj u Hristu Gospodu - naglašava Vojinović.