MINUS I DO 17 ODSTO: Različite procentualne prognoze ekonomskih analitičara, ipak saglasni - pad izvesan
GOTOVO sedmično menjaju se prognoze o padu BDP-a. Svetska banka projektuje da će minus biti 12,4 odsto. MMF kaže 12, a Centralna banka Crne Gore saopštila je da će ekonomija do kraja godine "skliznuti" 17 procenata.
Foto Centralna banka
- Imajući u vidu visok stepen neizvesnosti uzrokovane pandemijom kovida 19, nedostupnosti značajnih broja podataka kao i odsustva ranijih iskustava ove vrste sve ukazuje da će pad BDP-a u ovoj godini biti oko 17 odsto - saopštili su nakon sednice Saveta iz Centralne banke.
Ekonomski analitičari saglasni su u jednom, da je korona kriza ostavila najveći uticaj na turizam, pa je rezultat pad BDP-a takav.
- Procene su bile da će prihodi od turizma sa milijardu i 100 miliona, koliki su bili prošle godine, pasti 40 odsto. Znači na oko 600 miliona. Po toj prognozi urađen je i rebalans budžeta polovinom godine. Međutim, situacija se preokrenula, pa sadašnje prognoze pokazuju da će pad prihoda biti i preko 80 procenata. Tačno koliko, znaćemo na kraju novembra kada Monstat i zvanično objavi podatke o ostvarenom u turističkoj privredi - prokomentarisao je Aleksandar Damjanović.
IZMIRIĆE SVE OBAVEZE
IZ sadašnje izvršne vlasti je saopšteno da neće biti potrebe za još jednim rebalansom do kraja godine. U rebalansu u junu stvoreni su uslovi da se obezbede i obezbeđena su nedostajuća sredstva. Finansijska slika je zaokružena i sve obaveze će biti redovno servisirane do kraja godine. To uključuje plate, penzije, socijalna davanja.
Po sadašnjim podacima kada su u pitanju prihodi i potrošnja neće biti potrebe za još jednim rebalansom, saopšteno je iz Ministarstva finansija. U tom resoru se intenzivno priprema i budžet za narednu godinu i prema sadašnjim najavama on će biti dostavljen Parlamentu do 15. novembra.
Korona kriza pokazala je da nije dobro, više puta se čulo, da se ekonomija oslanja na jednu granu. U ovom slučaju, Crna Gora na turističku privredu. I najmanje turbulencije onda, kako je poručeno, ostave drastične posledice, a ni prognoze za naredni period ne ohrabruju, jer neki stručnjaci smatraju da će oporavak u turizmu trajati i do pet godina.
PROGNOZE Svetska banka, Foto EPA
- Jedan od uzroka pada ekonomije ove godine je strukturne prirode, jer Crna Gora ima znatno manji sektor industrije koji je za razliku od turizma i uslužnih delatnosti mnogo otporniji na efekte zdravstvene krize. Npr. Srbija i BiH imaju po 25, odnosno 23 odsto bruto dodate vrednosti od industrije, pa su dosta stabilne na kovid turbulencije. Zato je stopa njihovog rasta manje izražena nego u Crnoj Gori koja se oslanja na turizam. Kod nas je trećina zaposlenih u turizmu i povezanim delatnostima, što se direktno odražava i na kretanje BDP-a - prokomentarisala je Gordana Đurović, profesorka Ekonomskog fakulteta.
Foto Depositphotos
Oporavak, potcrtava Đurovićeva, ne može se očekivati preko noći, naročito u uslovima kada je neizvesno koliko će zdravstvena kriza, koja je sve izraženija, potrajati.
- Javni dug prema sadašnjim prognozama mogao bi preći 90 odsto BDP-a. Zato bilo koja Vlada koja će kreirati novu izvršnu vlast će morati da razmisli kako da poveća otpornost i smanji ranjivost ekonomije. Takođe, da razmisli da li je neophodan još jedan rebalans budžeta, odnosno ima li potreba za novim zaduživanjem - konstatovala je Đurovićeva.