AMFILOHIJE BIO NAŠA SNAGA Milanka: Video je da plačem jer nemam para za sveće, a onda mi je rekao ovu rečenicu
KADA smo sa Kosmeta, iz okoline Istoka i Peći, juna 1999. godine, izbegli u Crnu Goru, odmah smo se javili mitropolitu Amfilohiju koji je dolazio u naše svetinje i kojeg smo tako upoznali.
Foto privatna arhiva
Nedelju dana smo bili na kiši i vetru, bez krova nad glavom, a on nam je donosio hranu i ložio vatru u dvorištu odmarališta iz kojeg su nas isterali.
Ovim rečima Milanka Terzić, raseljeno lice sa KiM, koja je 12 godina provela u Crnoj Gori, priseća se upokojenog mitropolita Amfilohija. Kaže da se uporno i bezgranično borio za raseljene, koje su isterivali iz jednog po jednog odmarališta. Seća se scene kada je sa rođakom, kojoj je sin ubijen u Peći, otišla do manastira Podmajine kod Budve gde je toga dana bio i mitropolit.
- Video je da nas dve nismo upalile sveće. Pozvao me je da to učinimo i da se pomolimo Bogu. Ja sam tada zaplakala rekavši da nemamo novca ni za sveće. Pogledao me je onako smireno i pametno mi rekao: Idite zapalite sveće. Crkva nije prodavnica, platio je danas neko za vas, a vi ćete sledeći put za nekog - priča Milanka.
Sahranjivao ubijene na kosmetu
RASELjENI Srbi sa Kosova i Metohije podsećaju i kako je vladika Amfilohije pronašao masakriranu Maricu Mirić (36), koju su Albanci silovali, a pored koje je sedela njena majka sa izvađenim okom. Maricu je sahranio u Pećkoj patrijaršiji kao što je to činio sa mnogobrojnim ubijenim Srbima, koje je pronalazio širom Kosmeta. Podsećaju da je mitropolit na konju išao po Kosmetu sa flašom vina u ruci i tamjanom.
Kroz suze govori da je Amfilohije raseljenima sa Kosmeta mnogo pomagao znajući njihove nedaće i činjenicu da su izbegli iz svojih domova bez igde ičega. I sam je bio veoma vezan za Kosovo koje je poznavao bolje nego oni koji su tamo živeli.
- Svaka njegova priča, njegova pesma o Kosovu, bila je smislena i puna emocija. Na svakom veselju ili okupljanjima voleo je da otpeva "Ječam žela" i "Onamo, namo za brda ona" - priseća se naša sagovornica velikog čoveka i duhovnika koji joj je ulio nadu i dao snagu da izdrži najteže raseljeničke dane.