ORODIO SE SA CELIM RODOM: Ivana Žigon se potresnim rečima oprostila od mitropolita Amfilohija

Sadržaj pisma upućenog Mitropoliji prenosimo u celosti:

Priroda je Crnoj Gori podarila štitove gorostasnih planina za odbranu Slobode kao svog najuzvišenijeg Smisla opstanka.

Pred nadolazećom pošasti nove civilizacije 21 veka koja pred sobom ruši Spomen, Slavu, Tradiciju i Veru- Mitropolit je sagradio još jednu Tvrđavu opasavši svoju Večnu Goru nebrojenim crkvama. Sagradio joj tvrdi grad – svetlosni i duhovni bedem!

Mitropolit Amfilohije je poput srpskoga Dantea sagledao paklene ponore „Kosovskoga sudilišta“. Sastavljao je raskomadana tela i molitvom tešio postradale i zaboravljene od svih srbe na Kosmetu.

I nikada nije odustajao od svog puta sa samo jednim ciljem- stići do bližnjega svoga. Na tom najkraćem od svih puteva Mitropolit je prošao stotine hiljada kilometara. Taj susret, sa Čovekom, sa svojim Rodom i Narodom bio je krajeugaoni kamen Njegove Vere.

U vreme najveće otuđenosti kada je ljudska duša utamničena u do sada najmasovnijem svetskom logoru na svetu- takozvanom Karantinu – Mitropolit je dao i sam život hrleći i dalje u susret Čoveku.

Na vijugavim crnogorskim stazama, stremeći samo jednom jedinom cilju- Luči Lovćenskog Svevidca, stizao je u svako selo uvek kao da se vraća svojoj kući, jer rodio se naš Vladika među petnaestoro dece. Odrekavši se svoje lične Porodice, orodio se najtešnje sa celim Rodom. Tako je njegov naizgled mrki pogled u susretu sa seljanima postajao blag, a lice bi mu tek u susretu sa vrlinom onih “poslednjih Ljudi koji će biti prvi“ zasijalo na livadama ispred crkvi. Sretenije, Vstreća ili Sreća - susret sa Mitropolitom uvek je bio Praznik, jer onaj koji uistinu veruje ima šta i da slavi!

Tako je proslavio sa nama Praznik čak i ovaj, poslednji put!

Govorio je u bolnici da će živ ili mrtav stići na Cetinje da slavi Svetoga Petra, čiji je bio naslednik, rečiju, delima i arhetipskom slikom koju smo srcem prepoznavali. I stigao je! Stigao još jednom u Cetinjski manastir da i mrtav, još uvek telesno prisutan, posvedoči svoju Veru, i vernost svome Rodu!

Ivana Žigon
praunuka đenerala
Mitra Martinovića