STATISTIČARI NE PRIZNAJU GLADNE: Nakon četiri godine, Monstat objavio podatke o siromaštvu, NVO analizu nazvale sramnom

Rezultati su neverovatni, jer dok se uveliko govori o sve većim ekonomskim problemima, velikom broju socijalno ugroženih zbog posledica koju je na globalnom nivou izazvala pandemija virusa korona, Monstat je objavio podatke prema kojima je siromaštvo za poslednjih četiri godine smanjeno za čak 51 odsto. Nevladine organizacije koje se godinama bave problemom siromaštva, ove podatke nazivaju sramnim.

Direktor NVO "Borba protiv siromaštva" Radovan Tošković kaže da mu nije jasno kako je Monstat mogao doći do ovih podataka, jer je realno stanje daleko tragičnije. Verovatno, kaže, da ta institucija "tradicionalno objavljuje podatke koje naručuje sada već odlazeći režim".

- Čak i da većina stanovnika ima prosečnu platu, koja je prema Monstatu oko 510 evra, ne bi se moglo govoriti o normalnom životu. Minimalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu je 640 evra, a u nju su uračunali samo najosnovnije potrebe i to su mizerne količine namirnica. Ako u obzir uzmemo da 90 odsto radnika i penzionera nema ni približno primanja koja bi obezbedila minimalnu potrošačku korpu, jasno je da se veliki broj građana bori za golu egzistenciju - navodi Tošković.

Da su Monstatovi podaci, kako tvrdi, obmana, govori i podatak da je od početka kovid-krize u Crnoj Gori bez posla ostalo nekoliko desetina hiljada radnika, da su desetine hiljada ugostitelja i turističkih radnika ugrožene i bore se za opstanak na tržištu.

Monstatova analiza linije siromaštva, smatraju i u NVO "Banka hrane", daleko je od relnog stanja.

- Poznato je da se stopa siromaštva na održiv način može smanjiti samo novim zapošljavanjem i povećanjem prihoda. Kada uporedimo i te parametre, koje je takođe objavljivao Monstat, dolazimo do istog zaključka. Prema Monstatu, u avgustu 2019. posao je imalo 210.455 građana, a u istom mesecu ove godine zaposlenje je imalo njih 172.154 ili 38.301 manje. Vidi se da u ovom periodu nije bilo nikakvog eksplozivnog dinamičnog rasta zaposlenosti i prosečnih zarada, a došlo je do značajnog rasta nezaposlenosti, što je i najvažniji generator siromaštva kod nas - saopšteno je iz te NVO.

Kako dodaju, tu nisu uzeli u obzir dugove stanovništva za struju od 120.000.000 evra ili 600 evra prosečno po brojilu, dugove bankama, rođacima i prijateljima, kašnjenja isplata alimentacija samohranim majkama i još mnogo troškova koji socijalno ugroženi građani plaćaju isto kao i najbogatiji građani zemlje.

EGZISTENCIJA

PREMA prognozama Svetske banke, tokom ove godine stopa siromaštva će se povećati na 20,4 odsto, pad BDP mogao bi biti i 12,4 odsto, a javni dug dostići 93 odsto BDP-a. Posledice pandemije virusa korona mogle bi da odvedu u siromaštvo čak 20.000 građana Crne Gore, a u slučaju da kriza potraje, u toj međunarodnoj instituciji tvrde da bi efekat mogao biti mnogo gori. Procenjuju da bi prihodi jednog domaćinstva mogli da se smanje za pet do deset odsto, u zavisnosti od toga koliko će kriza s pandemijom trajati.