CRNI BILANS U CRNOJ GORI: Bez posla ostalo više od 40.000 ljudi - najgore je u ovom gradu!
DA je zbog korone sezona u Crnoj Gori propala jasno je kao dan. Još jasnije je bilo da će mnogi radnici u ugostiteljstvu ostati bez posla, da će privredni pad biti u debelom minusu, i da će komšijama, baš kao i mnogim drugim zemljama oslonjenim na turizam, biti potrebno vreme za oporavak.
Foto: B. Dabić
Najviše su stradali sektori usluga, smeštaja i ishrane gde je broj zaposlenih smanjen za 12,254 lica. U trgovini je broj zaposlenih smanjen za 7.785 lica, a u administrativnim i pomoćnim uslugama otkaz je dobilo 6.462 osoba.
- Moglo bi se reći da ovi podaci pokazuju dubinu krize u ovoj zemlji, kao i to da je uticaj virusa zaista najveći na zemlje koje imaju razvijen turistički sektor. Možda najpre zbog zabrane ulaska stanovnicima Srbije i Rusije u Crnu Goru tokom leta. Tako imamo najveći relativan pad broja zaposlenih, prometa u maloprodaji, industrijske proizvodnje... - objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković posmatrajući ekonomska kretanja u ovoj zemlji u julu, a u odnosu na proseke u EU. Foto: B. Dabić
Budva na najvećem udaru
Ako bi se posmatralo po opštinama, najveći pad upravo se vidi u najpopularnijim turističkim centrima - Budvi, Herceg Novom, Tivtu, Žabljaku...
Tako je u Budvi došlo do pada broja zaposlenih od čak 35,2 odsto, Herceg Novom i Tivtu po 29 odsto, Žabljaku 25 odsto, dok je jedina opština sa međugodišnjim rastom broja zaposlenih bila Plav.
Pri smanjenju broja zaposlenih, smanjen je i fond zarada. Najveće smanjenje fonda zarada imali su Budva od 34,8 odsto, Tivat od 31,3 odsto i Herceg Novi od 29,1 odsto.
Prazna plaža u Herceg Novom / Foto V. V.
Smanjen broj turista uticao i na maloprodaju
Smanjen je i broj turista za 84,2 odsto, što je smanjilo i maloprodaju.
Domaćih turista u tom periodu bilo je 176 hiljada, što je ako se posmatraju prošlogodišnji podaci pad od 35,2 odsto, a stranih 213 hiljada što je pad od neverovatnih 90,3 odsto.
Dok je promet za sedam meseci smanjen za 13,5 odsto (sa 817 na 706 miliona evra), on je u julu smanjen gotovo za trećinu (sa 152,5 na 103,1 miliona evra).
U odnosu na jul prošle godine i depoziti stanovništva su smanjeni i to čak za 18 miliona evra.
BDP u minusu za osam odsto
I Bečki insitut je ranije procenio da će manjak ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori dovesti do manje investicija i nižeg izvoza, kao i smanjenja lične potrošnje tokom ove godine.
Sve će to , kako naveli, uticati na plan države da smanji dug u 2020. Prvenstveno zbog značajnog pada turističke industrije, koja je dominantna, privreda u Crnoj Gori mogla bi da padne oko osam odsto ove godine, dok se za 2021. predviđa rast BDP-a od pet procenata.
(Blic)