NEMAČKA ŠTAMPA I ZAPADNI MEDIJI BRUJE O SITUACIJI POSLE IZBORA: "Opoziciju u Crnoj Gori spaja zajednički stav protiv Đukanovića"

- Mogu li zeleni, ekonomski liberali, proevropski reformisti, putinovci, srpski nacionalisti, levičari, političari albanske manjine, popovi, teoretičari zavere, fanovi Evropske unije i simpatizeri Donalda Trampa da formiraju koaliciju? Pitanje kao da je iskonstruisano, ali u Crnoj Gori, balkanskoj zemlji na Jadranu sa skoro 630.000 stanovnika, ono će se u političkoj svakodnevici ispostaviti kao vrlo blisko praksi.

Nemački novinar podseća da je Milo Đukanović svojevremeno bio najmlađi premijer u Evropi, da vlada duže od Lukašenka, ali i da je bogat čovek: „On očigledno nije bio sjestan svoje moći, već je i ekstremno štedljiv – jer, iako za svoju državnu službu zvanično nikada nije imao mesečnu platu veću od 1.250 eura, on slovi za višestrukog milionera i vlasnika više firmi”.

Martens dodaje da Đukanović insistira na tome da devedesetih nije bilo šverca cigareta već „tranzita cigareta“.

U analizi trenutne situacije, u članku se primećuje da je promena vlasti sada moguća: "Ali za to bi morala da se napravi izrazito heterogena koalicija mnoštva grupa i grupica, koje su delom oštro ideološki suprotstavljene“.

Njih, kako se navodi, spaja zajednički protivnički stav prema Đukanoviću: „Ta spojka je dovoljna za opoziciju, ali nije izvesno da će biti dovoljna da se zajedno vlada“.

Nešto dalje analizira se odnos Podgorice i Brisela: „Jedva da još neko u EU, s kojom Crna Gora pregovara o članstvu od 2012, gaji iluzije o Đukanoviću. Ali nije mala skepsa ni prema šarolikoj koaliciji njegovih protivnika koja je na pomolu. Đukanovićeva vladavina je udžbenički primer za partijsko preotimanje državnih instituacija – ali da li opozicija to može da promeni?

Na kraju se podseća da Đukanovićev predsednički mandat ističe tek aprila 2023.

- Ako bi opoziciona koalicija zakazala, Đukanovićeva partija, koja je svojim ljudima prožela ceo državni aparat, bila bi spremna da opet preuzme vlast koja je u prošlosti bila tako unosna – pa makar samo za narednih 30 godina - završava, ne bez ironije, novinar Mihael Martens u svom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung.

Neki za Rusiju, neki za Zapad

O Crnoj Gori posle izbora piše i novinar Folker Pabst, i to za švajcarske dnevne novine iz Ciriha  "Noje cirher cajtung": „U opozicionom bloku ’Za budućnost Crne Gore’ zaista postoje snage koje odlučno odbacuju prozapadni kurs i zalažu se za tesne veze sa Rusijom. Međutim, postoji i veliki broj prozapadnih protivnika vlade. Veliki deo stanovništva zagovara pristupanje Evropskoj uniji“.

- Crna Gora je od 2017. u Severnoatlanskom paktu, ali pregovori sa Evropskom unijom su zapeli, ne samo zbog umora od proširenja članica EU - piše u članku švajcarskog lista.

- Crna Gora je pod Đukanovićem zabeležila veliko nazadovanje u oblasti vladavine prava.

Promena vlasti ne mora da znači nestabilnost

I minhenske dnevne novine "Zidojče cajtung" objavljuju tekst o ishodu parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Autorka, Viktorija Grosman, piše:

- Ideja da se imovina Srpske pravoslavne crkve oduzme i pretvori u državnu imovinu možda je koštala Đukanovićevu partiju pobjede na izborima. Na desetine hiljada ljudi su početkom godine demonstrirali protiv toga. Uz to, mnogim ljudima je preko glave to kako su se Đukanović i njegova porodica obogatili.

-Posle toliko vremena, promena vlasti može da bude oslobođenje. To ne mora da znači nestabilnost koje se boji Evropska unija, pa je zbog toga gledala kroz prste Demokratskoj partiji socijalista. Opozicija ne dovodi u pitanje Đukanovićevo nasljeđe: volju da se Crna Gora pridruži EU, članstvo u Severnoatlanskom paktu. Evropska unija može da ima i u novoj vlasti dobrog partnera u pregovorima. Ona je makar obećala borbu protiv korupcije - zaključuje se u tekstu "Zidojče cajtung".

Zašto je Zapad do sada bio uzdržan?

A novinar Erih Ratfelder za berlinski list "Tagescajtung" podseća na geopolitički kontekst izbora:

- Izbori odlučuju o pravcu kretanja Crne Gore. Rusija pokušava da poveća svoj uticaj na zemlju na Jadranu. Napokon, radi se o vojnim lukama zemlje. Đukanović je, međutim, 2017. Crnu Goru uveo u NATO. To je razlog zbog kojeg je zapadna kritika do sada bila uzdržana.