MILAČIĆ UPOZORAVA: Da Milo prizna poraz ako izgubi, to je — naučna fantastika

To se u ovoj zemlji teško može očekivati i mi na to moramo da budemo spremni.

Ovo je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ rekao član opozicionog bloka Za budućnost Crne Gore Marko Milačić, poručujući da će se 30. avgusta na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori videti — „ko je vjera, a ko nevjera“.

Prema nedavno objavljenoj anketi CEDEM-a, DPS uživa podršku 35,3 odsto birača, dok bi najveći opozicioni blok Za budućnost Crne Gore mogao da dobije 24,7 odsto glasova. Predstojeći izbori najneizvesniji su do sada, a kampanja protiče u atmosferi nikad veće podeljenosti građana.

MILO NEĆE PRIZNATI PORAZ

Po mišljenju Milačića, ovi izbori su istorijski, jer se tiču ne samo politike i partija, već i odbrane bića Crne Gore.

Milačić, lider Prave Crne Gore, koja uz DF, SNP, Radničku partiju i Ujedinjenu Crnu Goru čini blok Za budućnost Crne Gore, ističe da je važno da opozicija bude na visini istorijskog zadatka i da dâ sve od sebe ne samo da pobedi, već i da u maniru nenasilnog otpora i demokratskih tekovina odbrani svoju pobedu.

„Crna Gora je nikad podeljenija, ali me raduje da je ona sada podeljena i u okviru DPS-a. Đukanović ne može da zna koliko njegovih glasača će odstupiti. Na svakom mestu možemo da čujemo svedočanstva ljudi iz sistema koji kažu — ovo im neće proći, ovo im neću oprostiti, a misle na progon sveštenstva i crkve“, kaže Milačić.

On dodaje da, koliko god koalicija Za budućnost Crne Gore bila na nivou, neće moći bez drugih političkih partija.

KRUNI SE MOĆ DPS-A

Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević ukazuje da iz jednog u drugi izborni ciklus postoji trend opadanja moći DPS-a.

„DPS je svestan da nema većinu u odnosu na ostatak opozicije, ali u onih 13 odsto biračkog tela u kom se nalaze URA, SDP i SD, oni znaju da se nalazi odluka o budućoj vlasti i zato pokušavaju da birače usmere ne bi li glasali za nekog od njihovih potencijalnih koalicionih partnera“, objašnjava naš sagovornik.

Prema rečima profesora Teološkog fakulteta Bogoljuba Šijakovića, tri najjača opoziciona bloka imaju dosta dodirnih tačaka.

„I lista stranaka iz bloka Za budućnost Crne Gore, i demokrate, i URA imaju više nego dovoljno razloga da se udruže i izgrade normalno društvo međusobnog poštovanja i uvažavanja, društvo u kom će biti vladavina prava i vladavina morala“, smatra profesor.

OSVAJANjE SLOBODE

Profesor Šijaković smatra da je na predstojećim izborima najvažnije pitanje slobode, koja podrazumeva poštovanje svih prava — građanskih, verskih i socijalnih. On upozorava da je vlast donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti prekršila ustav i osnovna ljudska prava, kao i da izbore u Crnoj Gori već tradicionalno prati niz nepravilnosti, čime se, smatra, obesmišljava pravo glasa.

„Kakvo je to pravo glasa ako se uskraćuje onima koji su iz Crne Gore, a žive u Srbiji, a svima koji su iz Crne Gore, a žive drugde, to pravo glasa nije uzeto? Kakvo je to pravo glasa ako se desetine hiljada glasača uvozi? Dakle, obesmišljavaju se izbori i fundamentalna ljudska prava“, veruje Šijaković.

ANTIREKLAMA ZA VREDNOSTI ZAPADA

Na pitanje o mogućem uticaju stranih centara moći na izbore, Vladimir Dobrosavljević ističe da je učešće stranaca uvek najvažnija nepoznata u svim balkanskim jednačinama. Činjenica je takođe, konstatuje on, da je Zapad decenijama tolerisao Mila Đukanovića i omogućavao mu da učvrsti vlast koja je sve samo ne uzor savremenih demokratija.

„Ipak, sve ima rok trajanja i upotrebnu vrednost, do onog trenutka dok im je obavio najveći deo posla, geopolitički odvojio Crnu Goru od Srbije, postao glavna tačka za ekonomsko-bezbednosno-političko destabilizovanje Srbije, uveo zemlju u NATO, priznao Kosovo…“, navodi Dobrosavljević, dodajući da sada, međutim, Đukanović „postaje antireklama za vrednosti koje Zapad želi da proklamuje“.

Dobrosavljević smatra zato da Zapad već traži model kako da Crna Gora funkcioniše posle Đukanovića, ali da, s druge strane, Srbe i dalje percipira kao remetilački faktor.

Zbog toga je na svim strankama opozicije odgovornost da pokažu da je cilj promena stvaranje uzorne države sa poštovanjem građanskih prava, iskorenjivanje korupcije i dekriminalizacija bezbednosnih struktura i pravosuđa, dakle, uređenje države po svim modernim demokratskim standardima, zaključuje sagovornik Sputnjika.

rs.sputniknews.com