IZA REŠETAKA JEFTINIJI ŽIVOT: Osuđenici zbog nedostatka novca primorani da se vraćaju kriminalu

Štaviše, ispostavilo se da je upravo novac do kojeg bivši osuđenici teško dolaze, odnosno potreba za ekonomskim osnaživanjem, razlog koji ih ponovo smešta iza rešetaka. Pritom, osuđenici su - shodno Zakonu o izvršenju kazni zatvora, novčane kazne i mera bezbednosti - dužni da rade tokom odsluženja kazne, pa je jasno da ne beže od posla, već od nemaštine.

A, na ime zarada, zatvorenicima u 2018. isplaćeno je ukupno 178.366 evra - 14.863 mesečno - a oko 310 njih je imalo pravo na naknadu od najmanje trećine minimalne neto zarade koja u Crnoj Gori iznosi 222 evra. U proseku, svaki zatvorenik je za poslove u stolarskoj, bravarskoj ili električarskoj radionici, te u magacinu, kantini i na farmama u proseku zaradio po 47,9 evra. Od ukupne naknade za rad, 30 odsto se odvaja za depozit osuđenog lica, kao ušteđevina koju dobija prilikom puštanja na slobodu, dok ostatkom može slobodno da raspolaže.

- U zatvoru sam proveo 39 meseci "u cugu" i, kada sam izašao 2015, od prikupljenog depozita sam dobio 300 evra, što je bilo nedovoljno za bilo kakav početak normalnog života, jer poslodavci nerado angažuju one koji su bili na izdržavanju kazne - objašnjava sagovornik "Novosti", koji je želeo da ostane anoniman. - Iza rešetaka sam radio kao bravar, a najveći i najteži poslovi su vezani za zatvorsku kantinu, odnosno istovaranje kamiona, te pakovanje kesa sa porudžbinama zatvorenika. Asortiman je kao u civilnom životu, ali su cene više nego udvostručene.

Pritom, do prelaska u poluotvoreni deo, zarađivao je 70, a onda mu je plata skresana na samo 25 evra.

- Zatvorenici u liberalnijem režimu su dužni da rade jer im je zaprećeno vraćanjem "u krug", a svako odbijanje rada za snabdevače poput "Volija" i "France" znači i gubitak pogodnosti izlaska na vikend - nastavlja iskusni sagovornik. - Inače, svakome treba neka podrška kad izađe, da se ne bi opet vratio u zatvor, ali ja nisam osetio bilo kakve koristi od procesa resocijalizacije, već sam se osetio dodatno iskorišćenim, pa i zloupotrebljenim. Poseban problem je i to što ne postoji priprema za suočavanje sa spoljašnjim svetom, a tokom više od tri godine u zatvoru, samo sam nekoliko puta bio u prilici da porazgovaram sa psihologom.

Iz Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, nažalost, ni posle dve sedmice niko nije bio raspoložen za razgovor.

DISKRIMINACIJA U KONKURSIMA

PRVI čovek NVO "Ruka ruci" Vladimir Pavićević ističe da - prvenstveno zbog nedostatka volje, ali i stručnog kadra - ne postoji ni rehabilitacija zatvorske populacije.

- U zatvoru je podjednako teško naći posao, kao i na slobodi. Istina je i da od te naknade ne mogu sebi da obezbede ni kafu, ni cigarete, pa mnoge pomažu porodice - tvrdi Pavićević.

Ističe i to da svaki osuđenik koji želi da radi očajnički pokušava da svoj život vrati u normalu, pa mu nije poznat nijedan slučaj da je bivši osuđenik napravio bilo kakav problem na poslu, jer je svestan šta ga čeka ukoliko izgubi radno mesto. Problem je, kaže, i to što je uslov za dobijanje velikog broja poslova upravo to da kandidat nije osuđivan!