Samo da se dokopam moje Morače

Evo, i leto odmiče, a on pod maskom i merama protiv zarazne bolesti ostaje u Francuskoj, mislima okrenut ka postojbini Morači, dragulju prirode, kojoj preti devastacija od najavljenog državnog projekta - izgradnje hidroelektrana na istoimenoj reci.
Uželeo se Komnen ljutog kamena, bistre reke, izvora, čistog vazduha, gde je obično prikupljao snagu za nove naučne i životne poduhvate.
- GUBIM živce čekajući da ova pošast nekako prođe. Taman kada je malo popustilo, ja se ponadao da je nema više - ona se ponovo javi, sada mnogo jača. Retko izađem u grad, pa vreme uglavnom provodim u dvorištu, punom cveća. Progreje sunce sat-dva, pomaljajući se iznad visokih zgrada. Jedva čekam da se, ako me ovo zlo mimoiđe i ako se granice otvore, dokopam zavičajne Morače. I, sada se vidi koliko je selo važno, pošto je industrijska proizvodnja u stagnaciji, pa bi uzornim poljoprivrednicima trebalo da svane - kaže, za "Novosti", Bećirović, nekadašnji nikšićki gimnazijalac koji je 1960. diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu svetsku književnost i francuski jezik, potom bio stipendista francuske Vlade, osnivač svesrpskog Odbora za obnovu lovćenske kapele, borac za očuvanje kanjona Morače od potapanja.

O tome kako Parižani trpe vreme pod pandemijom, kratko kaže - kao i ceo svet, prilično nervozno.
- Nikome ne prijaju zatvorene granice. Ljudi su navikli na komunikaciju, putovanja, biznis - dodaje Bećirović. - Pratim situaciju i u Montenegru. Nadao sam se da ću tokom avgusta opet biti kraj izvora Morače ili pod Trebjesom, odakle se moji stari doseliše u Moraču tvrdu kačanicu.

VIŠE od trideset godina  bori se za spas reke i kanjona Morače sa svim njenim jedinstvenim prirodnim i civilizacijskim blagom, prenoseći njeno ime širom sveta. Svojevremeno je u svoju misiju uključio i jednog od najvećih ekologa Franca Vebera, pa čuvenog vizantologa Dimitrija Obolenskog, koji su svojim autoritetima pokušavali da ubede vlasti u Crnoj Gori da se odustane od pogubnog nauma - izgradnje četiri hidroelektrane na Morači. Tim projektom bi bila ugrožena nemanjićka lavra-manastir Morača i Hram Uspenja Presvete Bogorodice.
- Prestonica Morače i Rovaca, Hram Uspenja Presvete Bogorodice, svetski poznat po svom neimarstvu i slikarstvu, u prvom redu po freski "Gavran hrani proroka Iliju", biće ugrožen. Dovođenjem jezera u temelje moračke lavre vlaga bi se uvukla u peščanu terasu staru pola miliona godina, i u manastirske zidove, i počela da ih rastače. Ako bi jednog dana, na šta geolozi ukazuju, proradilo klizište Đurđevine i survale se ogromne količine zemlje, nivo jezera bi toliko narastao da bi u njemu nestao manastir - upozorava Bećirović.

SVOJEVREMENO je u Parizu pokušavao da od rušenja spase Njegoševu zadužbinu, crkvicu na Lovćenu. Od laži je istinom branio i srpski narod, posebno tokom NATO agresije i potonjeg otimanja Kosova i Metohije.
- Hram nismo uspeli da sačuvamo na Lovćenu, ali je zauvek ostao u našoj duši jer je, nadahnuvši čitavu literaturu, vaskrsao u nekoliko mesta po srpskim zemljama. Što se tiče Morače, još se nismo izborili za njen spas, ona se baštinom potvrdila i u svetskim okvirima, zaslužila da se uvrsti među najveća dobra čovečanstva pod zaštitom Uneska. Nažalost, crnogorska vlada očajnički po svetu traži investitore za kobni projekat izgradnje brana i elektrana - ukazuje Bećirović, koji s ponosom u svom domu čuva Orden Svetog Petra Cetinjskog koji mu je mitropolit Amfilohije dodelio za nesebičnu ljubav prema pravoslavlju.