INFORMACIJE CENTRALNE BANKE: Moratorijum dva odobren u ukupnom iznosu od 99,3 miliona evra
PODACI Centralne banke pokazuju da je moratorijum dva odobren u ukupnom iznosu od 99,3 miliona evra, što predstavlja 3,43 odsto svih aktivnih kredita banaka na 30. jun 2020. godine.
Foto A. Stanković
Iz te institucije su saopštili da je zainteresovano više firmi, nego pojedinaca za odlaganje otplate. Analitičar Predrag Drecun ocenjuje da je slabo interesovanje posledica troškova koje na kraju, kako kaže, ipak plaća klijent.
Od 22. maja zainteresovani klijenti još jednom mogu odložiti otplatu kredita tri meseca. Uslovi su izmenjeni u odnosu na prvi moratorijum kada su to pravo mogli iskoristiti svi građani i pravni subjekti.
Da je interesovanje za moratorijum dva slabije potvrđuju podaci koje su banke dostavile Centralnoj banci, kaže Željka Asanović iz ove institucije. Statistika monetarne vlasti pokazuje i to da je na kraju juna u moratorijumu bilo više od 154 miliona zajmova po prvobitnoj odluci Centralne banke iz marta. Asanovićeva naglašava da su drugi put odlaganje otplata rata iskoristili uglavnom preduzeća.
- Najveći deo kredita u moratorijumu dva se odnosi na kredite pravnih lica i to 59,5 miliona ili 3,98 odsto ukupnih kredita pravnih lica. Krediti u moratorijumu pojedinaca iznose 39,7 miliona evra i čine 2,84 odsto ukupnih zajmova odobrenih građanima - rekla je Asanovićeva.
RESTRUKTURIRANjE KREDITA
NEDAVNO je saopšteno da monetarna vlast neće predložiti i treći moratorijum, pa klijentima koji imaju problem sa otplatom na raspolaganju je restrukturiranje kredita, a kako je zaključila Asanovićeva u toj situaciji klijenti imaju mogućnost u neposrednom dogovoru sa bankam da dobiju i grejs period i da se takav zajam tretira kao novoodobreni.
Analitičara Predraga Drecuna pitali smo zašto je interesovanje za moratorijum dva slabije nego što je to bilo u prvom krugu odlaganja otplate.
- Za drugi moratorijum postoje kriterijumi ko može da traži tromesečno odlaganje plaćanja rata pa klijenti ne žele da se izlažu procedurama i na kraju im zahtev ne bude odobren. Drugi razlog za slabije interesovanje je što taj moratorijum nije besplatan i na kraju troškove plaća klijent što se desilo i nakon prvog. Znači, dobije se vazduh ili kiseonik u finansijskom smislu, ali na kraju kratkog roka svi troškovi "padnu" na klijenta - prokomentarisao je Drecun.
Podsećamo, pravo na odlaganje plaćanja rata, koje je Centralna banka predložila bankama u martu, kada je i počeo prvi talas virusa korona, iskoristilo je gotovo 65.000 klijenata, a u moratorijumu je bilo 1,350 milijarda evra.