IZBORI ZA OPSTANAK SRPSKE CRKVE: Crna Gora duboko podeljena dočekuje glasanje 30. avgusta
Za Mila ili za spas svetinja SPC u Crnoj Gori? Jedna od ove dve dileme na izborima 30. avgusta, 11. od uvođenja parlamentarizma, opredeliće budućnost podlovćenske države u naredne četiri godine.
Odbrana svetinja ujedinila Crnu Goru / Foto V. K.
Pobeda Đukanovićevih socijalista značila bi nastavak progona SPC, njenog sveštenstva i monaštva, primenu spornog Zakona o slobodi veroispovesti i otimačinu crkava i manastira, osnivanje partijske "pravoslavne crkve".
Upravo je taj zakon podigao na noge više od polovine Crne Gore, a u litijama su se našli čak i članovi Demokratske partije socijalista, što je izazvalo bes na "državnom dvoru". Posebno ih je iritirala poruka mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji je pozvao građane da izađu u što većem broju na izbore i glasaju za one koji neće donositi i potvrđivati "bezakone i anticrkvene zakone" u njihovo ime.
Vladika je kao "posebno neistinite i zlonamerne" okarakterisao izjave zvaničnika vladajuće Demokratske partije socijalista o navodnom učešću crkve na izborima, ocenjujući takve izjave "sračunatim na uvlačenje crkve u partijsku izbornu kampanju". Iako se očekivalo da će se ogromno nezadovoljstvo građana sa talasa litija sliti u jedinstvenu opozicionu kolonu, to se nije desilo. Smenu režima žele svi, ali je ne vide na isti način. Jednima su identitetska pitanja na prvom mestu, drugima preživljavanje nakon izbora, trećima evropske integracije...
- Veličanstvene protestne litije, na kojima su učestvovale stotine hiljada ljudi, pa i raniji protesti grupacije "Odupri se", pokazali su dve stvari: da su razmere narodnog nezadovoljstva ogromne i da opozicione političke partije nisu u stanju da ga artikulišu. Prisutni na akcijama iza kojih su poslednjih godina stajale opozicione partije brojali su se stotinama, a na proteste bez njihovog pečata izašle su desetine, pa i stotine hiljada ljudi - komentariše, za "Novosti", politički analitičar Igor Damjanović. Foto V. K.
On ocenjuje da opozicione partije, umesto da jedinstvenom listom demonstriraju drugačiji pristup u odnosu na prethodni period i tako pokušaju da povrate poljuljano poverenje, i na ove izbore idu u nekoliko kolona.
- Nemušta obrazloženja jednih zašto neće zajedno, i nesposobnost onih koji navodno hoće zajedno da se dogovore o patriotskoj koaliciji, vode ka usitnjavanju opozicionog glasačkog tela i rastu razočaranja opozicionih glasača, što može da rezultira i apstinencijom. Stoga, jedan novi, natpartijski pokret uglednih pojedinaca, sa čistom biografijom i jasnim političkim stavom, odigrao bi pozitivnu ulogu u animiranju glasača koje partitokratija i neodgovornost opozicionih lidera teraju u bojkot.
Vratiti kapelu na Lovćenu
DEMOKRATSKI front se zalaže za to da se na Lovćenu obnovi kapela i ispuni poslednja želja vladike Rada.
- Šta je Crna Gora bez Njegoša? Bez kapele na Lovćenu Crna Gora je kuća bez krova. Bez pravoslavnog ujedinjenja i naše Crkve, Crna Gora je kuća bez temelja - kratko komentariše jedan od lidera ovog političkog saveza Nebojša Medojević.
I u ponudi se našlo više verzija. Demokratska Crna Gora, Demos, Nova levica, Partija penzionera, invalida i restitucije, Društvo za istraživanje politike i političke teorije formirali su građanski blok.
Socijaldemokratska partija izlazi samostalno, dok Ujedinjena Crna Gora, Radnička partija i deo nezavisnih poslanika pregovaraju oko formiranja "Narodnog pokreta".
Socijalistička narodna partija Crne Gore još je u nedoumici da li da se priključi ovom pokretu, Demokratskom frontu ili da nastupi samostalno.
Tu je i koalicija "Crno na bijelo", koju čine Građanski pokret URA i Građanski savez CIVIS, uz podršku nezavisnih intelektualaca. Foto V. K.
Predsedništvo Demokratske narodne partije (članice DF) jednoglasno je usvojilo zaključak da formiranje jedinstvene opozicione liste predstavlja obavezu, odgovornost i imperativ pred crnogorskim građanima koji žele promene u Crnoj Gori. Oni su pozvali ostatak opozicije da razmisli i prihvati njihovu ispruženu ruku.
- Dok opozicione partije troše ogromnu energiju na trzavice i međusobno nadmudrivanje, vlast je već duboko u kampanji. Milo Đukanović je spreman da koristi sva, pa i ona nezakonita sredstva da bi pobedio na izborima. Samo održavanje izbora 30. avgusta de fakto predstavlja teško delo protiv javnog zdravlja, jer je broj obolelih od virusa korona danas prešao 2.000, i Crna Gora je u odnosu na broj stanovnika ubedljivo "najzaraženija" država u Evropi - upozorava Damjanović. - Uprkos tome što ljudi svakodnevno umiru od kovida, Đukanoviću ne pada na pamet da odloži izbore, jer odlično zna da već od 1. septembra neće biti u stanju da isplaćuje penzije i plate budžetskim korisnicima. Zato možemo očekivati da i katastrofalna epidemiološka situacija bude zloupotrebljena u svrhu sputavanja protivnika vlasti da ostvare biračko pravo.
Naš sagovornik smatra da bi eventualna pobeda režima na izborima vodila produžetku postojeće agonije zarobljene države, koju, kako kaže, personifikuju neefikasne i korumpirane institucije sistema, nepotizam, uništena ekonomija, podele i netrpeljivost, koje u slučaju da se krene sa primenom tzv. Zakona o slobodi veroispovesti, može rezultirati i građanskim sukobima. Novosti
- Iskreno se nadam da će se građani Crne Gore ovoga puta izdići iznad neodgovorne opozicije, masovno izaći na birališta i napokon u istoriju poslati despota koji nam ugrožava ne samo egzistenciju i pravo na slobodu vere, već i život i zdravlje - poručuje Damjanović.
Šta kažu istraživanja
BEOGRADSKA agencija "Haus of vin" obavila je istraživanje javnog mnjenja u Crnoj Gori, koje je pokazalo da bi, prema trenutnoj situaciji, izlaznost na izborima bila 67,5 odsto. Najbolji rezultat bi zabeležila koalicija DPS i Liberalne partije, koja bi imala 41,2 odsto podrške. Ovih dana pojavilo se još jedno istraživanje, objavljeno na "Fejsbuku", a navodno je rađeno za interne potrebe DPS. Po njemu, DPS ima podršku 33 odsto birača, a DF - SNP - Prava CG - 27,8 odsto.
I na ovim izborima ključni problem opozicije je birački spisak, na kome je, kako je izneo ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodzić, 540.656 birača. Opozicija tvrde da je krcat "fantomskim biračima". U DF sumnjaju da se radi o ljudima koji više od dve godine žive van Crne Gore, a dolaze da glasaju, iako po zakonu i Ustavu na to nemaju pravo.
- Kako to da neko ko živi 20 i više godina u Luksemburgu, ili nekoj drugoj zemlji, ima pravo glasa? Po sto puta smo dokazali režimu kako kradu izbore, ali i tome ima leka. Mi smo pokrenuli snažnu akciju da se spreči dolazak ljudi iz inostranstva, da se poštuje zakonska i ustavna norma da ne bi oni koji nemaju pravo dolazili da glasaju i odlučivali o našoj sudbini - kaže Milutin Đukanović, šef poslaničkog kluba DF.
Lider Socijalistike narodne partije Crne Gore Vladimir Joković uputio je pismo ambasadama SAD, Nemačke i Velike Britanije i Delegaciji EU u Crnoj Gori u kojem ih obaveštava o neregularnostima u biračkom spisku.
- Zbog osnovane sumnje da podaci o broju građana sa pravom glasa ne odgovaraju pravom stanju, pozvali smo MUP i Upravu policije da nam saopšte broj registrovanih državljana Crne Gore. Ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić je u svom odgovoru naveo: "Na dan 15. 07. 2020. ukupan broj lica upisanih u registar crnogorskih državljana je 780.542, od čega njih 678.178 ima prijavljeno prebivalište u Crnoj Gori."
Nakon iznošenja ovih podataka, SNP je tražila odgovor od MUP kako je moguće da se od poslednjeg zvaničnog popisa stanovnika 2011. godine broj državljana Crne Gore povećao za 36,67 odsto, odnosno za 209.000.
DO SADA GRAĐANI DESET PUTA IZLAZILI NA BIRALIŠTA
Od uvođenja višestranačja ovo su 11. izbori u Crnoj Gori.
Prvi su održani u decembru 1990. godine i na njima je pobedio Savez komunista Crne Gore, iz koje je kasnije nastala Demokratska partija socijalista.
Sledeći izbori držani su 20. decembra 1992, a pobedu je ostvario DPS. Tako je bilo i 3. novembra 1996. godine, da bi posle rascepa u jedinstvenom DPS došli novi izbori 31. maja 1998, kada je slavila koalicija "Da živimo bolje - Milo Đukanović".
Na izborima 22. aprila 2001. najviše glasova osvojila je koalicija "Pobjeda je Crne Gore" DPS i SDP. Liberali su nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma uskratili poverenje Vladi Filipa Vujanovića, pa su raspisani izbori 20. oktobra 2002. Na njima je pobedila koalicija DPS-SDP pod imenom "Za evropsku Crnu Goru".
Na septembarskim izborima 2006, prvim nakon obnove nezavisnosti, koalicija DPS-SDP "Za evropsku Crnu Goru" ponovo je slavila.
Tri godine kasnije, 29. marta 2009, Koalicija "Evropska Crna Gora" - DPS, SDP, BS i Hrvatska građanska inicijativa slavile su pobedu.
Sledeći parlamentarni izbori održani su 4. oktobra 2012, a pobednik je bila koalicija "Evropska Crna Gora - Milo Đukanović".
Poslednji izbori održani su 16. oktobra 2016. godine. Njih su obeležili nemiri i hapšenja državljana Srbije, a za navodni pokušaj državnog udara i svrgavanja Mila Đukanovića sa vlasti optuženi su i državljani Rusije, kao i dvojica lidera DF Andrija Mandić i Milan Knežević, koji su u prvostepenoj presudi osuđeni na po pet godina zatvora.
- Odgovor na ovo pitanje nismo dobili. Na osnovu javno saopštenih podataka, sumnjamo u postojanje više desetina hiljada fantomskih državljana - birača koje mogu biti stvarne osobe iz drugih država, importovane za vreme glasanja, kao i osobe iz Crne Gore koje višestruko ostvaruju biračko pravo, na nekoliko lokacija u Crnoj Gori, i time u potpunosti obesmišljavaju izborni proces, kao i osnovna načela demokratije - kažu u SNP.
U doba ekspanzije virusa korona čeka se da Državna izborna komisija predloži dokument sa smernicama za izbore. Opoziciji smeta radna verzija u kojoj je predviđeno glasanje zaraženih osoba putem posrednika, ali i mogućnost da predsednik biračkog odbora zabrani nekom da glasa ako proceni da ima vidljive simptome virusa!