KOVID "UGUŠIO" TURIZAM: Crnogorska ekonomija jedva opstaje zbog korone, a najviše štete trpi noseća grana privrede
CRNOGORSKU ekonomiju pogodila je velika kriza izazvana pandemijom virusa korona.
Novosti
Najviše štete trpi noseća grana privrede - turizam, čiji su prihodi prošle godine premašili milijardu evra, dok je ukupan udeo te grane u BDP iznosio više od 22 odsto.
PROCENE
MMF je objavio da bi crnogorska ekonomija mogla da oslabi devet odsto. Evropska banke za obnovu i razvoj saopštila je da će crnogorski BDP da padne osam odsto u ovoj godini, zbog predviđenog uticaja pandemije na turističku sezonu. Svetska banka prognozirala je da će crnogorska ekonomija biti u minusu 5,6 odsto, a ako izgubi polovinu prihoda od turizma pad će biti devet procenata.
Poslednje projekcije Vlade Crne Gore su da će turistički prihodi pasti 40 odsto, što bi značilo "zaradu" od 650 miliona. Međutim, stručnjaci sumnjaju u ovakav scenario. I to potkrepljuju podacima.
- U crnogorskim turističkim centrima pre deset dana bilo je malo iznad 11.000 gostiju. U metropoli turizma Budvi oko 4.500. To pokazuje da je ostvarena poseta u odnosnu na prošlu godinu svega osam odsto. Polovina hotela zbog krize nije ni otvorila svoja vrata. Sve to znači da je poseta u julu za 92 odsto manja nego godinu ranije u istom mesecu. Znači i prihodi će biti mnogo lošiji od onih koje je projektovala Vlada. Krajnji rezultat ovakvih kretanja znači da će ekonomija skliznuti od 12 do 15 odsto ove godine - procenio je Miloš Vuković, ekonomista i konsultant, jedan od osnivača Udruženja "Ne damo Crnu Goru".
BEZ POSLA 6.116 LjUDI
OD uvođenja prvih mera u cilju borbe protiv pandemije, u Crnoj Gori je u martu 6.116 ljudi ostalo bez posla, pokazali su podaci Zavoda za zapošljavanje. Unija slobodnih sindikata je saopštila da će se prave posledice pandemije osetiti tek na jesen, nakon što prođe turistička sezona, koja je, kako ističu - izvesno izgubljena.
Sadašnje su procene da će Crnoj Gori za finansiranje svih obaveza do kraja ove godine nedostajati pola milijarde evra. I već se vode pregovori sa međunarodnim kreditorima za obezbeđivanje tog novca. Uz garancije Svetske banke obezbeđeno je 250 miliona evra.
U aranžmanu sa MMF još 74 miliona. I Evropska unija je donirala 53 miliona, ali će taj novac biti na raspolaganju Crnoj Gori do kraja ove i početkom naredne godine.
- Iz svega ovoga da se zaključiti da očekujemo obezbeđivanje neophodnih 500 miliona evra koje ćemo koristiti za pokrivanje troškova u ovoj i delimično narednoj godini - optimističan je ministar finansija Darko Radunović. - Sve to dovodi do prognoze da će javni dug u 2020. biti sličan onom iz prethodne godine, odnosno 3,8 milijarde evra. Međutim, zbog procene da će rast BDP biti 6,8 odsto očekuje se da će javni dug dostići 82,5 odsto bruto-društvenog proizvoda!
U Udruženju "Ne damo Crnu Goru" koje je okupilo 77 akademika i univerzitetskih profesora ocenjuju da će kriza biti mnogo "žešća" i da će trajati minimalno pet godina. Tvrde i da su prognoze vlade na čijem je čelu premijer Duško Marković previše optimistične, pa će prema njihovoj proceni budžetu nedostajati od 850 miliona do milijardu evra. U Vladine projekcije o padu ekonomije sumnja i Aleksandar Damjanović, nezavisni poslanik. Uveren je da će na jesen uslediti još jedan rebalans budžeta.