USTALI PROTIV SEPARATIZMA: Odgovor onima koji su u Cetinju proglasili "suverenu" Crnu Goru sa italijanskim fašistima

Tog dana - 12. jula, kada je, uz klicanje fašizmu, proglašena Nezavisna država Crna Gora (po uzoru na NDH), rodio se poklič separatista "E viva Montenegro!", kojim se slavila "suverena" Crna Gora pod okupacijom fašističke Italije. Danas, tim pozdravom slave 13. jul pristalice režima Mila Đukanovića.

- Svi oni koji pokušavaju da sakriju istinu o povodu za Trinaestojulski ustanak treba da se zapitaju zašto ustanak nije izbio 11. ili 14. jula, ili posle dolaska okupatora, aprila 1941. Na Petrovdan je proglašena "suverena i slobodna" Crna Gora, a na Pavlovdan je srušena. Crnogorski separatisti, koji su okupaciju dočekali kao slobodu, pripremali su Sabor sa 65 svojih pristalica, koji je trebalo da simbolizuje Narodnu skupštinu iz 1914. godine. Za Petrovdan, slavu Cetinjskog manastira, deo pozvanih delegata nije stigao, a deo prisutnih je odbio da učestvuje u radu, doživljavajući takav čin teškom uvredom. Crnogorski komitet je na brzinu pozvao druge simpatizere, kako bi popunio broj delegata za punovažno odlučivanje. I tako skrojena nezavisna Crna Gora, čiju je krunu odbio princ Mihailo Petrović Njegoš, nije opstala nijedan dan! U zoru 13. jula, protiv takve države i njenih zaštitnika ustao je narod, nezavisno od političkih opredeljenja, i za kratko vreme je gotovo celu oslobodio, izuzimajući samo nekoliko gradova - priča, za "Novosti", Jovan Markuš, publicista i istraživač istorije, nekadašnji predsednik Opštine Cetinje.

NAŠ sagovornik podseća da su Kraljevinu Crnu Goru, samo po imenu, pokušali da obnove fašisti i crnogorski separatisti 1941. godine.

- Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, usledilo je njeno razbijanje stvaranjem novih država pod protektoratom nacističke Nemačke, fašističke Italije i njihovih saveznika na Balkanu. Italijanski fašisti su pokušali da dovedu na presto unuka kralja Nikole, princa Mihaila Petrovića Njegoša, ali je veliki patriota i čovek od časti odbio okupatorsku krunu, pa je umesto nje odabrao ratno zatočeništvo u nacističkim logorima - kaže Markuš.

Okupacijom Crne Gore počelo je njeno komadanje...

- Separatisti su prema tuđim i davno projektovanim planovima sa fašistima krenuli u promenu bića Crne Gore, propagirajući narodnosnu individualnost i nacionalno-oslobodilačku eru. Pozivajući se na hiljadugodišnju kulturu i državnu nezavisnost, ističu da imaju svoju književnost, svoj jezik, svoju veru i svoju umetnost, pa i svoje genije, simbole i svetinje, zastavu i svoje narodno ime. Tvrde da se etnički formirao posebni "crnogorski narod", propagiraju importovanu i staru teoriju da Crnogorci nisu Srbi, nego da su nastali stapanjem Dukljana i Ilira, a o bratstvu sa Arbanasima kažu da smo krvno vezani sa njima stapanjem Slovena i Ilira u Crnogorce i Arbanase - objašnjava Markuš.

ISTAKNUTI publicista i istraživač istorije navodi očiglednu nameru kvislinške vlasti da preimenuje istoriju i nacionalno opredeljenje građana Crne Gore uređujući im život "po meri" fašističke ideologije.

- Pozivaju omladinu na "nacionalnu izgradnju i uzdizanje", ako žele da imaju "slobodnu Crnu Goru". Umesto državne (narodne) zastave trobojke, iz vremena knjaževine i kraljevine Crne Gore, nametnuta je crnogorska ratna zastava - alaj barjak, beli dvoglavi orao na crvenoj podlozi. Potom je stigla naredba o zabrani postojećih udžbenika u svim osnovnim i srednjim školama. Srpski, koji je bio zvanični jezik, preimenovan je u crnogorski. Usledila je promena naziva ulica, pa je na Cetinju izbrisano ime Njegoševo. Pokušao se od javnosti daskama sakriti spomenik izginulim omladincima 1918. godine, kao i ploča u spomen na rođenje kralja Aleksandra Karađorđevića. Srušili su spomen-grobnicu u kojoj su se nalazili zemni ostaci 30 omladinaca poginulih u bratskom sukobu na Božić 1919. godine, kao i spomenik jedinom kralju rođenom na Cetinju i unuku kralja Nikole, kralju Aleksandru Karađorđeviću - nabraja Jovan Markuš sve "falsifikate" crnogorskog režima.

Markuš podseća da je, po ugledu na Musolinija i Hitlera, Sekula Drljević postao separatistički vođa i narodni učitelj, koji je u okupiranu Crnu Goru došao iz ustaške NDH, a da je list "Zeta" tada objavio vest da će svim crnogorskim gradovima, selima i planinama odjeknuti glas njegove pesme: "Vječna naša Crna Goro".

DUH I SMISAO 13. JULA

U prilog rasvetljavanju istine o povodu za ustanak 13. jula, Jovan Markuš navodi govor akademika dr Dimitrija Dima Vujovića, sekretara KP za Cetinje i učesnika Trinaestojulskog ustanka, na skupu u Crnogorskoj akademiji nauka i umetnosti:
- Činjenica što je ustanak u Crnoj Gori izbio sutradan posle Petrovdanske skupštine, koja je donela one antijugoslovenske i separatističke odluke o obnovi nezavisne crnogorske države, pod pokroviteljstvom fašističke Italije, najbolje ilustruje duh i smisao ustanka. Trinaestojulski ustanak bio je odbacivanje samostalnosti Crne Gore, kakvo su pripremali separatisti pomoću italijanskih fašista.

DISCIPLINOVANjE NARODA

- ZA one koji su javno odbili da prihvate fašističko i separatističko nacionalno preimenovanje Srba iz Crne Gore u neke nove "klonirane Crnogorce", sledile su kazne. Tako je nekadašnji načelnik upravnog odeljenja Zetske banovine i sreski načelnik Vojislav Pekić, rodom iz Drobnjaka (otac poznatog pisca Borisava Pekića), došao vrlo brzo u sukob zbog svog odbijanja da se odrekne srpstva. On je pred italijanskim vlastima izjavio da ne priznaje takvo crnogorstvo, pa je ekspresno proteran iz Crne Gore. Radi disciplinovanja naroda da prihvati teorije o "novim Crnogorcima", separatisti su pripremili spisak od dvesta najviđenijih građana s namerom da ih ubiju kao poznate borce za srpsko nacionalno jedinstvo - navodi Markuš.