ON PRAVI "HODAJUĆE IKONE": Fotograf iz Berana, objektivom "opevao" dostojanstven bunt Vasojevića

Ovako, gledajući u vladiku koji sa Berancima deli dobro i zlo dve decenije, zbori fotograf iz Berana Vladimir Šćekić (29), hroničar najdostojanstvenije "pobune" roda Vasovoga, klice "ustanka" koji je "zapalio" Crnu Goru i slobodni svet, koji je sa nevericom posmatrao prizore sa ulica, trgova, iz porti srpskih svetinja u Crnoj Gori, gde su se sa ikonom na grudima i molitvom na usnama protiv pošasti zvane Zakon o slobodi veroispovesti smerno borili Crnogorci, Srbi, podržani od rođaka, komšija i kumova, muslimana i katolika.

- I ljudi iz svih političkih opcija, naravno, i oni iz vladajuće sa porodicama svojim, braća ljuto zavađena čak i zbog politike, svi su stavili jedni drugima ruku na rame, izvinjavajući se, ponekad i bez reči. Pogledom samo... Samo me je Bog pomilovao rukom svojom da budem svedok ovoga vremena, tih zbivanja, i da fotografijom i video-zapisima svetu pošaljem svedočanstva ljubavi i odlučnosti jednog naroda da odbrani ono što je svakome pored porodice najsvetije - veru svoju. Znate, ima nas svakakvih, neko ne veruje slovima, ali, fotografiji se mora verovati. Lako je utvrditi istinu. Rekoh, promisao Božja me je postavila ovde. Da sa ovim ljudima fotografijama svedočim o njima i jednom vremenu bezumlja, koje će brzo biti prošlost - zbori Vladimir Šćekić.

NjEGOVE fotografije i video-zapisi su "oplovili" svet i našli mesto u monografiji "Novosti: Litije, ne damo svetinje".

- Svedočili ste i vi o tome, svet je video ljude blizu veka starosti kako sa barjacima u rukama, praćeni sa još tri generacije, šetaju. Neki i po 50 kilometara, braneći svetinje svoje, one koje je mačem i perom branio i znameniti iguman Đurđevih stupova Mojsije Zečević, saradnik Svetog Petra Cetinjskog, jedan od duhovnih otaca Petra Drugog Petrovića Njegoša - kaže Vladimir.

Vladimirovi preci vekovima su živeli pored manastira Đurđevi stupovi, a đed je tu i kuću sagradio.

- Sa monasima živeo... Otac, takođe. Ja sam išao na veronauku, pomagao u pravljenju sveća za svetinju Nemanjića. Radio sa drugovima, prvi džeparac tu zaradili. Monasi nas vodili na poklonička putovanja. Je li trebalo da sve to zaboravim, da prezrem veru, svetinje, da kažem - jeste, dođite, uzmite nam svetinje? Ne, pridružio sam se mom narodu i te prve noći "pobune" bio na barikadi na ulazu u Berane. Bilo je to noć pred sramno glasanje u Skupštini Crne Gore. Narod širom Crne Gore nas je sledio, baš kao i kada su utamničili episkopa našeg, preosvećenog Joanikija. Ostalo znate, postalo je deo istorije. Onog lepšeg dela istorije Crne Gore. Nećemo da deci našoj ostavljamo jaram na vratu - priča Vladimir, čije fotografije sa blokade magistrale u Beranselu su inicirale izlazak naroda na ulice i pred Skupštinu Crne Gore.

- Ko tu nije bio, ne može shvatiti energiju koja nas je zapljusnula odozgo od manastira. Od dvadesetak ljudi, koji su za nekoliko minuta blokirali saobraćajnicu, za pola sata nas je bilo više od hiljadu. Noćilo se tu... Decembar, uši otpadaju. Čekamo, čeka i policija. Blokada nije "pala", ali smo poslušali sveštenike i povukli se. Onda su počele litije... - priča Vladimir, sećajući se molitvenih hodova, "zvezdica po nebu", prisećajući se prve "redovne litije".

- Propustih je, zbog nekog privatnog posla. Ali stigao sam da "nadoknadim" - priča Vlado, koji kao i mnogi u Crnoj Gori "duguje" baš onome ko je najavio donošenje zakona i osnovanje svoje, partijske crkve.

NIJE propustio da "zahvali" predsedniku Crne Gore Đukanoviću - što je ujedinio narod!

- Milu duboki naklon. Postigao je ono što niko pre njega nije uspeo. Znate, Sveti Petar Cetinjski je morao da piše svoje čuvene poslanice i miri zavađena plemena. Milo nije morao da piše ponaosob. Sve nas je ujedinio. Dugujemo mu zahvalnost i neka ne brine, posle hapšenja našeg vladike Joanikija, dodatno nas je utvrdio u veri prađedovskoj i ljubavi prema Crkvi našoj, ali i prema našoj braći vere muhamedanske i katoličke, koji su bili tih dana sa nama, a i sada su, moleći se za našeg episkopa. Videli ste poslanika Dženana Kolića, našeg Bjelopoljca. On svedoči verom svojom, a i delom, dajući nam dodatnu snagu. Ja sam tu, deo litije, moja vera i kamera kolege i prijatelja Milete Vukićevića koji je deo tima, ne daju nam da odstupimo. Izlazili smo i bolesni na litije, kačili snimke na "Fejsbuk", koji su stizali na sve svetske meridijane. Ljudi su zvali, slali poruke kada nas nema u "tačno vreme" sa slikama na društvenim mrežama. Delili smo slike novinskim redakcijama, TV kućama. Nismo nikome tražili ni centa. Vodila nas je ljubav prema Crkvi, prema rodu svome. Vodila nas je i misao episkopa našeg: "Ovo će trajati", objavljena baš u "Novostima". Spremni smo - kaže Vladimir, spreman da sa svojim narodima i kamerom svedoči o mirnoj "planetarnoj" pobuni naroda.