Amfilohije o ozakonjenju istopolnih brakova u CG: Proglašenje greha za homofobiju!

Ponovo je pokrenuto pitanje ozakonjenja istopolnog braka (životnog partnerstva) u Skupštini Crne Gore. One koji to ne prihvataju proglašavaju ”homofobima” (čovekomrscima). Međutim, ne samo Crkva hrišćanska, Islam i Judejstvo, nego sveukupno religiozno iskustvo sveta, od pamtiveka do danas, to i takvo proglašenje polnog nagona za čovečnost, samo za sebe, doživljavalo je i doživljava kao čovekomržnju. Jer ono što je ugrađeno u čovjeka za rađanje, za stvaranje novog života, obogotvoriti samo za sebe, lišavajući ga njegovog prirodnog smisla, proglasiti ga za smisao čovekovog postojanja, znači obogotvoriti smrt i ništavilo, mrziti čoveka i njegovu prirodu, njegov večni smisao i dostojanstvo. Oni koji traže istopolne brakove, imaju li za to saglasnost i blagoslov svojih roditelja, osobito majki? Poznato nam je kukanje mnogih majki takve dece…

Ovo je deo izjave arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, objavljene na zvančnom sajtu Mitropolije, povodom inicijative u crnogoskom parlamentu.

-To što važi za homoseksualizam (LGBT) važi podjednako za čedomorstvo (abortus), ubijanje začete, nerođene dece. Zar nije uvek isto dete, ubijeno bilo posle začeća šest meseci ili posle šest godina? Zar se i jedni i drugi koji to ozakonjuju – ne pitaju za sebe: da su moj otac i majka sklapali istopolno partnerstvo ili prihvatili da me po začeću ubiju (abortiraju), da li bih ja danas postojao/postojala? Da li je ubistvo deteta ljudsko pravo koje treba ozakoniti, pita se mitropolit Amfilohije i konstatuuje: Očinstvo i materinstvo su dvije najveće svetinje ljudskog života.

-”Sve je čoveku slobodno”, po reči apostola naroda, no da li je sve ono što čovek čini, a čini bezbrojna zla i grehe – detoubistva i čovekoubistva – istinska sloboda i istinska čovečnost? Je li to dostignuće modernog čovečanstva, kojim se ono hvali? Čovek je slobodan da pogazi i očinstvo i materinstvo, pretvarajući dar i nagon rađanja u nagon čovekoubistva i smrti, ali sme li to proglasiti za čovečnost i čovjekoljublje? Svetinja braka predstavlja žižu večnog smisla svega što čovek jeste i radi čega postoji. Ljudi vere, bez obzira kojoj od svetskih religija pripadaju i ljudi istinskog humanizma, odričući se tog večnog smisla, odriču se Boga u koga veruju, prihvatajući bezakonje i nečovečnost za zakon i čovečnost. Zaista, sve je čoveku slobodno, ali mu nije sve na korist, kaže mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.