JEDINSTVEN ZAHTEV ŠEST PRIMORSKIH OPŠTINA: Upravljanje obalom vratiti lokalnim upravama

Inicijativa je da se izmene i dopune zakoni o morskom dobru,  o prostornom planiranju i uređenju prostora i  kao i zakon  o lukama. Hercegnovski predsednik  Stevan Katić podseća da je  usaglašena inicijativa upućena predsedniku Skupštine Crne Gore, potpredsednicima i svim poslaničkim klubovima.

Očekuju, prema Katićevim rečima,  da će poslanici jednoglasno prihvatiti predloženo i da potom sledi redovna  skupštinska procedura. On ističe da inicijativa nije usmerena protiv sadašnjeg menadžmenta Morskog dobra, već da se radi o sistemskom rešenju nezavisnom od upravljačke strukture.

-Svi znamo da upravljanje obalom u najboljem interesu mogu da obavljaju sve primorske opštine i da se to pitanje  jedino i može urediti tako da lokalne samouprave  preuzmu taj posao.  Katić  dodaje da bi u tom slučaju Morskom dobru bio ostavljen  upravni nadzor čime bi se ovo preduzeće transformisalo u  regulatornu agenciju koja bi obavljala kontrolni nadzor pojasa morskog dobra.

Predsednik tivatske Opštine Željko Komnenović informiše da su predložena i zakonska rešenja.

-Njima se ispravljaju velike nepravde prema stanovnicima primorja, koje traju preko tri decenije. Predloženim rešenjima se vraćaju ingerencije opštinama u delu u kojem te ingerencije i suštinski sežu u ono što jeste lokalna samouprava. Bez toga nema decentralizacije, i ovo je suštinski priča o decentralizaciji i mnogo efikasnijem i boljem upravljanju obalom primorja - kaže Komnenović.

On smatra da su ponudili valjan i sasvim realan zakonski okvir, koji je fer prema građanima  ali i prema zakonodavnoj i izvršnoj vlasti Crne Gore i prema Morskom dobru.

Predsednik Opštine Bar Dušan Raičević je podsetio da je ujedinjenje primorskih opština oko ove inicijative najavljeno pre nekoliko meseci te da je predlog usklađen sa evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ona predviđa da se upravljanje najvrednijim resursima vrati u ruke lokalnih samouprava sa ciljem, kako je istakao, da se kvalitetnije i odgovornije upravlja morski dobrom.

Strateškim dokumentom predloge izmena je ocenio potpredsednik Opštine Budva Nikola Jovanović. On smatra da bi usvajanje konačno značilo da ideja decentralizacije u Crnoj Gori dobija smisao i da je reč o inicijativi koja može da okupi predstavnike različitih političkih opcija.

Saglasan je i predsednik Opštine Ulcinj Genci Nimanbegu koji  naglašava da inicijativa nema politički cilj već ravnopravnost svih opština a ponuđena rešenja su, kako navodi, fer  i prema Vladi Crne Gore i prema Javnom preduzeću Morsko dobro. Stav o decentralizaciji ističe kao suštinu i Maja Mršulja, predsednica SO Kotor .

Potkrepljuje to činjenicom da je sadašnji Zakon o morskom dobru krajnje centralistički a ova decentralizacija  važan korak na putu EU integracija. Naglasila je i da bi se moglo reći da Morsko dobro funkcioniše  van zakonskih okvira jer nije reorganizovano u skladu sa privrednim društvima. Pitanje decentralizacije smatra „nadpolitičkim“  a apostrofira da se iz primorskih opština crpe veliki prihodi, a svega jedna trećina se vraća kroz ulaganja Morskog dobra.