AMANET DECI I POTOMSTVU: Batrić Bajo Srdanović iz Kosorića kod Šavnika, objavio je dve neobične zbirke pesama
BATRIĆ Bajo Srdanović iz Kosorića kod Šavnika, verni čuvar narodne tradicije, znamenitih junaka, ali i heroja novog vremena, objavio je nedavno dve neobične zbirke pesama - "Amanet mojoj djeci i potomstvu" i drugu koja je posvećena njegovim plemenitim roditeljima - ocu Zariji i majci Jelici.
"Amanet je sveta riječ, i kod Boga i kod ljudi, i potonja kažu želja, što je čovjek pred smrt žudi", piše Srdanović svojoj deci, kćerki Aleksandri i sinu Baju.
Čovek čiji je životni put bio posut trnjem, kao da oseća skori odlazak, uz pregršt emocija poručuje svojim potomcima kako da koračaju kroz životne staze i bogaze, dok on bude na večnoj straži u zavičaju koje nebo dodiruje - selu Kosorići.
- Preživeo sam surove nepravde društva, države, sistema... Na amanet mojoj porodici - najmlađoj deci ostavio sam preporuku da mi sva dela čuvaju i sačuvaju a ona koja su u rukopisu kada budu u prilici da ih štampaju jer će im, siguran sam, biti učiteljice života. Posebno da mi se čuvaju od onih čija su imena i prezimena crnim slovima upisivana. I da nastave gde se ja zaustavim - kaže naš sagovornik.
U vreme ratnih devedesetih uspeo je nekako da živu glavu iznese iz Splita. Nadao se da će se snaći u Crnoj Gori, ali uzalud. Sa porodicom živi u trošnoj i neuslovnoj baraci u Podgorici. Teško je oboleo, pa se ulicama glavnog grada jedva kreće uz pomoć štapa. Pisac, pesnik, član Udruženja književnika Crne Gore, dobitnik "Vidovdanske zahvalnice" radio je kao novinar i urednik časopis Lil. O Bajovom stvaralaštu profesor dr Dragan Koprivica kaže da jedno od centralnih mesta njegove poezije zauzima Crna Gora, epsko nasleđe, i porodično stablo, u kojem počasno mesto zauzima njegov otac Zarija, istaknuta ličnost svoga kraja.
- Ali, isto tako i njegova majka Jelica, i deca, kćerka Aleksandra i sin Bajo, kojima je on životno posvećen, što svojim temama i dokazuje kroz knjigu, ali i njihovim fotografijama iz raznih vremena - kaže Koprivica, dodajući da Batrić nije tzv. učeni poeta sa diplomom fakulteta. - Ali jeste autor koji piše iz ljubavi prema svetinjama, prema svojoj zemlji i narodu, prema običajima, uz diskretan osećaj humora i satire na razne teme. On istovremeno jeste autor, žrtva brojnih nepravdi u životu koje su ga još više kalile da istraje na svom putu građanina i poštena čoveka.
Da je Bajo Srdanović ispunio svoju misiju ostavljajući ljudski i pesnički spomenik, smatra i mr Slobodan Čurović Apis.
- Sa drobnjačkog izvorišta, iz buntovnog ara i prkosa pesnik Bajo Srdanović iskovao je svoje stihove u kojima ima mrsa, bola, gorčine, razočarenja, ali i ponosa, zora, valjanog, poštenog, plemenitog stava i promišljanja. Bilo je u ličnoj pesnikovoj biografiji dosta nepravdi, ogorčenja, što su učinili drugi, čak i bliži, i sve se to bez uvijanja našlo u njegovom registru, sva ta ozlojeđenost, jer mu predački nerv ne dozvoljava da prećuti, da ne saspe istinu u lice panjkačima - ocenjuje Čurović.
Bajo piše i tužbalice. Ispod njegovog pera rađaju se stihovi iz kojih izviru suze.
I tragedije u stihu
PRIČA nam Bajo Srdanović da je pisao o brojnim porodičnim tragedijama, izgubljenim jedincima, naprasnim smrtima, poginulima u ratovima, nerođenoj deci...
- Svima činim da bude lakše. Ucviljenim majkama posebno, jer od bola za izgubljenom decom nema veće patnje. Dok pišem i ja proživljavam njihovu dramu, pokušavajući da im koliko toliko olakšam muku koja ih je zadesila i prizovem snagu u pomoć - kaže Srdanović.