U BEDI ŽIVI 27 ODSTO DECE: Decenijama bez strategije za suzbijanje nemaštine najmlađih
SKORO 40 godina već u svetu se 20. novembra obeležava Međunarodni dan deteta, a sve sa ciljem da se javno mnjenje i ustanove podsete na potrebu zaštite maloletnika od zlouporabe, nasilja i raznih oblika diskriminacije.
Jedan od najgorih oblika nasilja je siromaštvo, a u Crnoj Gori upravo u siromaštvu živi 27 odsto dece, opominju poslednji podaci Monstata. Država ipak nema Strategiju za suzbijenje dečijeg siromaštva, poručuju iz NVO Banka hrane.
- Rešenje pitanja siromaštva posebno među decom je moralo biti prvi cilj Vlade Crne Gore. Servisi i intervencije koje bi smanjile efekte siromaštva i društvene isključenosti na najugroženije, ne bi se smele odlagati, što se čini decenijama. Linija siromaštva mora biti crvena linije ispod koje ne bi smeo da živi nijedan građanin Crne Gore, pa tako nijedno dete. Linija siromaštva za jednu osobu po Monstatu je 280 evra mesečno, a za četvoročlanu porodicu 589 evra - ističe predsednica NVO Banka hrane, Marina Medojević.
Kako navodi, njenoj organizaciji svakodnevno se javljaju ljudi da se žale da gube trku za preživljavanje. Prema rečima Medojevićeve, veliki broj njih nije u mogućnosti da plati kiriju ili ratu kredita, troškove režija, da se prehrani...
Kako možemo pomoći
PORODIČNI dodatak, mesečno primanje za porodice sa decom u riziku od siromaštva je jedan od načina pomoći. Dečji dodatak čija visina zavisi od prihoda i primanja porodice je jedan od načina umanjenja siromaštva - kaže Medojevićeva. - Takođe, ugroženoj deci možemo pomoći tako što ćemo im omogućiti besplatnu užinu, školski pribor, sportske i druge aktivnosti. Trebalo bi povećati socijalna davanja, besplatnu dohranu za bebe, pelene...
- Najugroženije su porodice gde deca žive sa jednim roditeljem i porodice sa više dece. Država umesto da podrži takve porodice, ponaša se pasivno ili ograničava njihova prava. Mnoge porodice koje žive u siromaštvu zbog strogih kriterijuma ostvarivanja prava na jedino socijalno davanje namenjeno siromašnima MOP (materijalno obezbeđenje porodice), ne dobijaju veći dečiji dodatak, već svega 30 evra po detetu kao i deca iz porodica dobrog statusa - ističe Medojevićeva.
Navodi i da ukoliko maloletno dete dobije privremeni posao da bi pomoglo roditeljima da se prehrane, kupe obuću, odeću, školski pribor, porodica gubi pravo na socijalnu pomoć. Takođe, porodica gubi socijalu i kada dete napuni 18 godina i želi da studira.
- Umesto da se na svaki način trudimo kao sistem, da pomognemo deci iz siromašnih porodica da se iščupaju iz kandži siromaštva, mi ih saplićemo i otežavamo im život i tešku borbu - smatra Medojevićeva.