AKADEMIJA “O KOSOVO, GRDNO SUDILIŠTE“: NJegošev dan obeležen u Herceg Novom

– Njegoš je tragičar kosovske misli. Tako je za njega govorio i veliki Andrić, ocrtavajući  da je ono što je Njegoš pisao najuzvišenije, najbliže Bogu, napisano na našem jeziku, bila je jedna od poruka episkopa novobrdskog Ilariona, vikarnog episkopa patrijarha srpskog Porfirija Prema njegovim rečima Vladika Rade je biblijski prorok koji piše i govori, koji se moli na biblijski način.

- Njegov „Gorski vijenac“ podseća na tu surovu istoriju, još od Kaina i Avelja, podseća na Knjigu Isusa Navina i osvajanje obećane zemlje, podseća na Knjigu Samuilovu, kao što bi mogla da se upiše i ova knjiga Njegoševa, njegov spev u kanon knjiga Staroga zaveta, pa da neko i ne primeti, da je ona tu naknadno dodata. Njegoševa knjiga, kao i Sveto pismo, Bogom nadahnuto, je iskreno i otvoreno, reči su episkopa Ilariona.

Objasnio je potom da za Njegoša ne postoji zabranjena tema, on o svemu promišlja u sve se udubljuje do muka tartarskih, onako kako i priliči vladici hrišćanskom, svemu pristupa afirmativno. izvorno i trudi se da šta god može opravda.

– U Njegoševom biću koje je otvoreno, sve je da, sve je amin. On ne opravdava zlo, ali svemu daje šansu. Tako paradoksalno baš u tom teškom spevu, sa puno muke, puno krvi, on opevava čak i onoga ko je sa druge strane… Zato što duša hrišćanska  pravda, želi da spasava, da sagleda ono što je dobro u svakome i da mu da šansu. Ali, takva duša je često usamljena, ona se mukom pritiska i razapeta je i ne daje lako rešenje. Ni kod Njegoša ne postoji lakih rešenja, ne postoji ideološka matrica, jer on je bio princ koji nije morao nikom da se dodvorava. On je vaspitavan izvornom pobožnošću svoga svetoga strica i drugih oko njega, koji su bili. Prosvećivan Simom Milutinovićem Sarajlijom koji je bio čovek slobode. I reč sloboda se najčešće pominje pored čuvene reči Kosovo i reči Bog. Govori se o takvoj slobodi, koju Njegoš zove sveta sloboda… „Sjedite glavari da razgovaramo sa braćom. Eto raspeća, eto tu Kosova Njegoševog“, obrazložio je episkop Ilarion.

U programu Akademije su učestvovali solistkinja   Branka Zečević, muzički ansambl “Fenečki Biseri“, Srpsko pevačko društvo “Svetosavnik” iz Podgorice i hercegnovska pevačka grupa “Prepodobna Kasija Konstantinopoljska”.

Akademiji su, pored sveštenstva i brojne publike prisustvovali  predsednik Herceg Novog Stevan Katić, predsednik SO  Ivan Otović, potpredsednik Opštine Mirko Mustur, pomoćnik sekretara za društvene delatnosti i međunarodnu saradnju Mitar Kisjelica, konzul Republike Srbije  Novom Mićo Rogović.