HERCEG NOVI OBELEŽIO DAN POBEDE: "Sećamo se, jer ako zaboravimo - nestaćemo"

Vence su položili  predsednik i potpredsednica hercegnovske Skupštine opštine, Ivan Otović i Dragana Stanišić, glavni administrator Nenad Đorđević, potpredsednik Opštine, Miloš Konjević,  odbornik i poslanik, Jovan Subotić,konzul Srbije u Herceg Novom Mićo Rogovića  i predstavnici  više nevladinih organizacija i udruženja iz Herceg Novog i Budve.  

– Obeležavanjem ovih istorijskih događaja, obeležavamo našu slavnu prošlost, molimo Gospoda da se stradanja nikada ne ponove, molimo se za mir na svim prostorima i ratištima u svetu – kazao je Rogović i potom se osvrnuo  na događaje sa ovih prostora sa početka 19. veka, te istakao da slavu i priznanje treba odati svim pripadnicima crnogorske vojske koji su omogućili da opstanu srpska država i narod, kralj i vojnik, i da dolinom Tare do Mojkovca, preko Mateševa, dođu do Skadra, Drača i Tirane, gde je početkom decembra 1915. godine bila smešteni većina srpske vojske, komande i Vlade.

–  Saveznički brodovi su preživele iz ovih teških operacija kasnije iskrcali na ostrvo Krf, gde se vojska, zahvaljujući savezničkim jedinicama, australijskim medicinskim ekipama i bratskom narodu Grčke  oporavila i 15. septembra 1918. godine krenula na put bez povratka – naglasio je Rogović.

Predsednik hercegnovske Skupštine opštine Ivan Otović pozvao je da se setimo  svih koji su položili živote na oltar domovine, ali i„svih srpskih pesnika, svih onih mladih koji su preko Albanije išli u nepoznato, ali vođeni verom da će se jednog dana vratiti na svoja ognjišta. I ne samo vratiti na ognjišta, već i da će jednog dana osloboditi svoju braću, bez obzira koje vere bili. Srpska vojska nije samo oslobodila Srbiju, već je stvorila uslove da se svi južnoslovneski narodi napokon nađu u jednoj državi i  slobodni – nakon vekova jarama i tuđinske uprave. Moramo da čuvamo to sjećanje, da budemo ponosni na naše pretke i da vodimo računa u kakvom će društvu da žive naši potomci.

Iguman Manastira Savina Makarije  poručio je da „čovek koji se žrtvuje za drugog ostvaruje istinski ideal zbog kojeg je i stvoren jer je ljubav pre svega žrtva za drugoga“ a zatim dodao da je važno da se u toj žrtvi „ne zastrani, zbog čega je potrebno držati se živog Boga i Jevanđelja, kao preci koji su i u ratovima pokazivali čovečnost“

Otac Makarije naveo je i primer. Srpski oficiri su kod postradalog austrijskog vojnika pronašli pismo sa nešto novca koje je spremio da pošalje svojoj kćerki.

-Oni su ga sahranili, a pismo poslali i dobili odgovor na njega u kojem kćerka piše da su plakali čitajući utešno pismo tako velikih ljudi koji iako u ratu, nisu bili krvoloci nego su poštovali svakog čoveka, te da se nada da će po okončanju rata doći da poseti očev grob. To je taj ideal da se uvek držimo živog Boga i Jevanđelja i da se sjećamo, jer ako zaboravimo, nestaćemo – objasnio  je iguman Makarije.