SPASENA TROJICA DANACA: Izgubili se na Orjenu, bez opreme i vode

Po dojavi Operativno – komunikacionog centra da su se tri lica izgubila na Orjenu, oni su u utorak (15. oktobar) iza 16 časova, izašli na teren,priča  Dušan Ajčević iz hercegnovske Službe zaštite i spasavanja:

– Odmah smo angažovali Sašu Kulinovića, koji se svaki put odazove kada su ovakvi slučajevi u pitanju. On je odličan poznavalac Orjena i poznati planinar. Za svega deset minuta po dojavi  uputili smo se na Orjen, stigli za pola sata, a dalje je Saša nastavio sam. Brzo smo ih locirali, jer smo preko OKC-a dobili tačne koordinate, gde se nalaze strani državljani, objasnio je Ajčević.

–  Saša je za petnaestak minuta, došao do njih. Spust je išao polako, već nas je uhvatila noć, bilo je hladno. Momci su bili bez hrane, vode, bez ikakve planinarske opreme. Turisti – avanturisti. Oko 20 časova, završili smo akciju i bili na bezbednom, u Meljinama, pojašnjava Ajčević.

Saša Kulinović iz Agencije za razvoj i zaštitu Orjena,  apostrofirao je izuzetno dobru saradnju sa Službom zaštite i spasavanja:

–  Između ostalog i zbog te dobre saradnje sve naše akcije prođu nekako jednostavno i uspešno. Akcija je trajala od  poziva u 16 i 30, do spasavanja na Orjen sedlu oko 19 časova, da bi se oko 20 časova, vratili u Službu zaštite u Meljine, priča Kulinović.

Premda je na prvi pogled sve prošlo jednostavno i ova akcija je bila zahtevna, a Saša Kulinović objašnjava i zašto:

– Potrebno je dobro poznavanje terena, dosta iskustva u tome šta treba poneti, u akciju. Čim ih je OKC kontaktirao, dobio sam poziv. Uvek mi je spreman ranac sa osnovnom planinarskom opremom. Moram da napomenem jedan detalj o nesporazumu u komunikaciji između OKC-a i izgubljenih lica. Preneli su im da imaju čeone lampe, a nisu imali. Ali pošto igrom slučaja, uvek ta  oprema zataji, ja imam rezervu. Poneo sam pet čeonih lampi, rezerva nikada nije naodmet. I Duško je poneo lampe, tako da smo spremni otišli na Orjen. Gore smo im poneli vodu i  jakne. Kada smo došli na Orjensko sedlo i nisam baš znao kuda da krenem, jer postoje dve varijante, do tog uzvišenja između Velikog Kabla i Gladišta, gde su se oni zatekli. Tamo se može doći samo ako se tačno ide na to mesto. Ne mogu da shvatim, kako su oni tu završili. Na vreme su pozvali pomoć i dobro se sve završilo. Tim putem do njih sam išao jedino zimi, kada sneg pokrije tu stranu i tada je lakše. Uspostavilo se da je sve dobro prošlo i da su se momci živi i zdravi vratili, kaže Kulinović.

Akcije spasavanja sve su učestalije na Orjenu koji je lepa ali i opsana planina, nastavlja priču Ajčević.

- Nema izvora vode, nema utabane staze. Ovi momci su se peške uputili iz Igala na vrh Orjena, bez vode, bez hrane i lampi što je prava ludost. Upozorenje je da ljubitelji planinarenja prate markirane staze i da zatraže pomoć vodiča. Sve je više akcija spasavanja migranata na području Bjelotine, Svrčuga, Mokrina, a to je put kojim idu prema Hrvatskoj i Hercegovini. Dođu donekle i ne znaju dalje i zovu OKC da  dođemo po njih. Apelujemo na državu, opštinu, da urade više markacija, izdaju  upozorenja, posebno turistima koji se upute u planinarenje bez ikakvog iskustva, da ne bi dolazilo do ovakvih situacija, apeluje Ajčević.

Preporuka Saše Kulinovića je da se svi koji  se izgube u planini obrate zaposlenika u OKC na broj telefona 112, a na osnovu tog poziva se  preko satelita odmah šalje i lokacija na kojoj se nalaze.

Hercegnovsko zaleđe sve je privlačnije turistima, koji na žalost često ne znaju da je teško i opasno kretanje Orjenom. Ostale planine imaju utabane staze, Orjen je drugačija planina i morate sto odsto, biti skoncetrisani na crveno – bele kružiće, markacije koja obeležavaju  kuda treba da se ide.