NOVSKI VATROGASCI VRATILI SE IZ JABLANICE: Tamo više nema uslova za život
Dvojica vatrogasaca iz Herceg Novog koji su bili deo tima od 32 člana vatrogasaca-spasilaca, pripadnika Crvenog krsta i stručnjaka Direktorata za zaštitu i spasavanje iz Crne Gore, a učestvovali u akciji spašavanja i traganja za nestalima u poplavom i klizištem pogođenoj oblasti Jablanice, vratili su se kući. S nezaboravnim i preteškim iskustvima.
Petar Ćurić i Aleksa Marić iz hercegnovske Službe zaštite i spasavanja kažu da su se tokom pretraživanja ruševina suočavali se sablasnim scenama izazvanim kataklizmom nezapamćenih razmera.
Petar kaže da se bukvalno celo brdo, na kojem je bio kamenolom, obrušilo na selo Donja Jablanica.
- Te noći je palo oko 400 litara kiše po metru kvadratnom. Dešavalo se to oko dva i po do tri časa ujutro, kada su ljudi spavali. Probudila ih je huka, buka, nastao je haos. Milioni tona blata, kamena i vode su se sručilo na to malo selo pored Jablanice, priča Ćurić.
Prema njegovim rečima kuće pod blatom scene su koje nikada neće moći da zaboravi.
- To nije bio ni zemljotres, ni poplava za koje smo mi imali obuke. Scene užasa i strave. Sručilo se i kamenje iz kamenoloma, gromade od par tona zajedno sa zemljom… voda je nosila cele kuće sa porodicama. Ljudi su skakali na krovove, ali tu nije bilo spasa. Bageri su kopali da bi našli unesrećene, a nailazili smo na višespratne kuće, zdrobljena auta, i nažalost tela nastradalih. Naišli smo na telo junaka ove priče, koji je nakon spasavanja deset članova porodice, ostao pod blatom sa porodičnom slikom, koja je visila na zidu iznad njega, pričavidno potresen Ćurić.
Slično je i potresno kazivanje Alekse Marića.
– Nismo ni mogli zamisliti šta nas je čekalo… ali uprkos tome narod nas je prihvatio kao nekoga svoga, kao da smo kući. Bili su to izuzetno teški uslovi za rad, prisutni su bili svi koji su izgubili članove svojih porodica, bilo je jako mučno. Mi se susrećemo sa svakakvim situacijama. Teško je naići na preminulog u ruševinama, to na nama ostavlja neke posledice. Pokušavamo da se borimo s tim i što vidimo tamo, ostavljamo tamo i pokušavamo da ne prenosimo na porodicu i bližnje. Kada ovo s nekim od kolega podeliš, dosta je lakše, Aleksini su utisci.
Posle ovog novog iskustva kaže da su obuke koje redovno prolaze neprocenjivo važne, ali ih ono na što naiđu i što prožive na terenu nadilazi.
Dvojica mladih, hrabrih i humanih ljudi pozvali su sve koji su u prilici da pomognu ljudima sa poplavom zahvaćenih područja u Jablanici, jer, kako su rekli, tamo gde su oni živeli, života više nema. Zbog toga će i svaka mala pomoć biti dragocena.