PETINA GLADUJE, DOK DRUGI HRANU BACAJU: U Crnoj Gori godišnje u smeću završi 50.000 tona obroka, a najviše rasipaju - domaćinstva
PREMA zvaničnoj statistici oko petina crnogorskog stanovništva živi u riziku od siromaštva, a istovremeno se u Crnoj Gori godišnje baci 50.000 tona hrane, ukazuju iz NVO Banka hrane. Napominju da godinama ukazuju na potrebu da se uspostave socijalne samousluge, napravi mreža kojom bi se sprečilo da tone hrane završe u smeću, a istovremeno pomogne najugroženijima.
Foto Shutterstock
Istraživanja Uprave za statistiku pokazala su poražavajuće podatke - da u riziku od siromaštva živi 20,1 odsto crnogorskih građana. Po rečima Marine Medojević, ispred Banke hrane, najviše hrane baci se u domaćinstvima, više od pedeset odsto, a država ne čini ništa da podigne javnu svest o ovom problemu.
- Za očekivati je da bi ljudi, kada bi bili informisani šta znači bacanje hrane za one koji nemaju kao i uticaj koji ima na ekonomiju i ekologiju, drugačije se odnosili prema hrani. Planiranje kupovine, pravilno čuvanje, doniranje siromašnima, narodnoj kuhinji, zamrzavanje ostataka hrane, samo su neki od načina da se smanji bacanje hrane u domaćinstvu. Edukacija o značaju uštede hrane po pitanju siromaštva, ekonomije i ekologije sasvim sigurno daje pozitivan rezultat - poručila je ona.
Hrana se, navodi, baca i na poljoprivrednim imanjima kao i u fazi transporta i to ne u malim količinama.
- Velika količina hrane koja je bila ispravna i sugurna za ljudsku upotrebu, baci se zbog neadekvatnog skladištenja, ali i isteklog roka trajanja u marketima. Nije za zanemarivanje ni bačena hrana u restoranima i hotelima. Računanje indeksa bacanja hrane je jedan od načina da država aktivno utiče da se bacanje hrane smanji. Prikupljanje podataka je ključno za razumevanje problema i razmatranje opcija smanjenja bacanja hrane - naglasila je Medojevićeva.
Strategija
IZ Banke hrane smatraju i da bi se dobio zadovoljavajući rezultat ukoliko bi se država i preduzetnici u prehrambenoj industriji povezali sa poljoprivrednicima, transportnim i maloprodajnim lancima, institucijama javne vlasti i nevladinim organizacijama, kako bi se usaglasila zajednička strategija protiv bacanja hrane koja završi kao otpad. Kako pojašnjava, članovi tih organizacija bi prikupljali podatke, sprovodili kampanje i razvili mehanizam maksimalne uštede hrane.
Evropski parlament je još u januaru 2012. godine usvojio rezoluciju pod nazivom "Kako izbeći bacanje hrane" i nakon toga dao preporuke kao i Evropska Komisija, da se donesu hitne mere koje će prepoloviti količine bačene hrane do 2030. godine i olakšati pristup hrani za siromašne građane.
- Za očekivati je da će Crna Gora koja pretenduje na članstvo uraditi nešto po ovom pitanju. Rasipanje hrane, međutim, nije u fokusu Vlade Crne Gore, ni danas. Problem bacanja hrane jedino može da reši država kao i pitanje siromaštva - kazala je Medojevićeva.
Jedna od mera za umanjenje bacanja hrane i ublažavanje siromaštva je i formiranje socijalnih samousluga. Neophodno je, smatra Medojevićeva, da u okviru narodnih kuhinja ili socijalnih prodavnica bude i zapakovana hrana za najmlađe koji žive u socijalno ugroženim porodicama, od formula za dohranu do kašica za bebe.