KNJIŽEVNI "SUDAR" PREDAKA I POTOMAKA: U Nikšiću predstavljena monografija o čuvenom bratstvu Mušovića

Ovim rečima dočekao je književnik Čedo Baćović brata po peru Ulviju Mušovića iz šeher Prijepolja na nikšićkoj tvrđavi Bedem, danas jedinom svedoku ljutih vojevanja njihovih glasovitih predaka.

Stigao je Ulvija na zidine grada kojim su njegovi preci upravljali više od 160 godina, sve do opsade crnogorske vojske 1877, kada su Mušovići predali ključeve Nikšića knjazu Nikoli podno Uzdomira. A od tada je proteklo 147 leta. Čak je vladika i pesnik Petar Drugi Petrović Njegoš opevao u "Gorskom vijencu" Hamzu Mušovića, kapetana Nikšića čiju reč je i te kako osluškivao i uvažavao.

Monumentalnu monografiju o Mušovićima - od begova i kapetana do zbegova i svetskih metropola Ulvija je pisao dugo i promovisao upravo na Bedemu, tvrdom uporištu.

- Ambijent ove legendarne tvrđave je najautentičnije mesto na kome sam želeo predstaviti svoju priču. Ovo je pozornica istorijskih događaja na kojoj svaki kamen svedoči o burnim vremenima, ljudskim sudbinama, čojstvu, junaštvu. Navršilo se 147 godina od kada su Mušovići napustili ovaj prostor. Imam čudan osećaj, mešaju se emocije, radost i seta. Srećan sam zbog završetka mukotrpnog posla, a tužan zbog dugog trajanja pisanja jer ovaj dan nisu dočekali oni koji su mi najviše pomagali - kazao je na promociji autor Ulvija Mušović, uputivši zahvalnost Crnogorcima, jer su oni, kako je rekao, očuvali sećanje na bratstvo Mušovića.

Istoričar Sait Šabotić naglasio je da je teško baš u Nikšiću, pogotovo Bedemu govoriti o Mušovićima, njihovom rodoslovu, o prošlom i sadašnjem, a pritom ne poznavati dugu i na momente burnu povesnicu ovog bratstva koje svoje poreklo vezuje za takoreći središnji prostor današnje Crne Gore, tj. pitomi Vraneš.

- Svojom ulogom i tragovima koji su iza njih ostajali a i danas ostaju Mušovići su odavno zaslužili da o njima bude napisana jedna obimna studija koja bi bila ne samo trajni spomenik njihovoj svetloj prošlosti već dovoljno ozbiljno naučno delo. Ovo nije samo monografija o Mušovićima već mnogo šire i dalekosežnije, nešto što se može nazvati dobročiniteljskim delom i izuzetnim dukatom u riznici naše zajedničke prošlosti - naveo je Šabotić napominjući da su Mušovići kapital stečen na bojnom polju pomno čuvali, ali da su bili ljudi od napretka.

Njegov kolega Veselin Konjević, recenzent knjige, podsetio je da je Hamza-beg Mušović, poslednji muselem (upravitelj) grada Onogošta, zajedno sa miralajem Skender-begom 9. septembra 1877. predao ključeve grada knjazu Nikoli Petroviću.

- Knjiga asocira na značaj i ulogu koje je bratstvo Mušović imalo u vreme moćne

Otomanske imperije, kao i na tragiku koja je zadesila brojne pripadnike ovog bratstva - naglasio je Konjević.

Tapija

SAMO pre vek i po ispod ovih kula sevale su oštre ćorde, siktali bistri džeferdari, vrištali junaci i proletali obesni hatovi. Prošlost ne možemo promeniti niti ulepšati, ali možemo pokušati da je razumemo. Lepši spomenik i svom bratstvu i sebi Ulvija Mušović nije mogao podići od knjige koja je pred nama. Ova knjiga dođe kao pravi adiđan da nas podseti na velike pretke bez kojih bi bili i ostali duhovna sirotinja, bez ostavštine za budućnost, jer oni su naša najveća tapija, kazao je Čedo Baćović.