PLAVA ŠPILJA VAPI ZA ZAŠTITOM: Vandali macolom uništili deo pećinskih ukrasa u najpoznatijoj atrakciji na primorju Crne Gore
IZ Ekološkog društva Boka nedavno je podneta krivična prijava protiv NN lica zbog "vandalskog ponašanja i uništavanja pećinskih zidova u Plavoj špilji" čime je napravljena nepopravljiva šteta najpoznatijoj prirodnoj atrakciji na primorju Crne Gore. Na sednici SO jednoglasno doneti zahtevi za zaštitu.
fOTO: RT HN
Ovaj besprizoran čin izazvao je revolt meštana ali i gostiju koji leti, svakodnevno, u velikom broju, dolaze u Plavu špilju, jednu u nizu pećina na razuđenoj obali poluostrva Luštica, koja se nalazi između uvale Zlatna luka i Rta Mokra gora. Ime je špilja dobila po izrazito plavoj boji mora, naročito kada su sunčevi zraci upravni na površinu vode. Njena površina je oko 300 metara kvadratnih, a unutrašnjost je raskošna, sa mnogo pećinskih ukrasa, stvaranih milenijumskim taloženjem kalcijum-karbonata.
- Za svaki centimetar stalaktita treba da proteknu desetine hiljada godina, a divljak, vandal, bahati posetilac, tu tvorevinu prirode je uništio macolom, za par sekundi - ističu u objavi Ekološkog društva Boke.
Olivera Doklestić, predsednica Ekološkog društva Boka, objašnjava da je u prijavi naveden veliki broj novskih barkariola, koji mogu da svedoče o "bahatom ponašanju nepoznatih osoba".
Nemio događaj bio je inicijalna kapisla za aktuelizovanje pitanja zaštite Plave špilje.
Strože kontrole obalne straže
ODBORNICI lokalnog parlamenta zahtevaju od obalne policije i lučkih službi strože kontrole pomorske sigurnosti, dozvola za upravljanje plovilima, evidencije o njihovom broju, načinu pristajanja, kretanju. Lokalna uprava treba da insistira na dostavljanju izveštaja o aktivnostima na moru i da ih dostavlja SO na razmatranje. Konačno, upućen je apel Upravi policije da i
- Pitanje zaštite Plave špilje i njeno korišćenje je za nadležne službe, državu i opštinu, posebno JP "Morsko dobro", koje do sada nije pokazalo ni atom želje da zaštiti neki vredni prirodni prostor na obali. Zapravo, niko nijedan subjekt vlasti, nije ni pokušao da prostorno-plansku dokumentaciju unapredi do potrebnog stepena zaštite ovako vrednih lokaliteta. Zbog enormne svakodnevne gužve pred otvorima Plave špilje pitanje je kako do sada niko nije stradao - naveli su u saopštenju iz NVO Ekološko društvo Boka, a za sednicu hercegnovske Skupštine opštine pripremili su materijal i tražili da se pokrene kampanja da se Plava špilja stavi pod zaštitu.
Odbornici lokalnog parlamenta jednoglasno su potom na redovnom zasedanju doneli četiri zaključka.
Prvi je da SO zahteva od Agencije za zaštitu životne sredine da Plavu špilju, kao i deo obale od Rta Arza do Rta Kočište, proglasi za predeo izuzetnih odlika i uvrsti u plan zaštićenih područja Crne Gore. Zahtevano je takođe, da Agencija izradi studiju zaštite za ovaj predeo. Upravljanje nad Plavom špiljom treba da bude pod ingerencijom lokalne uprave, sa kontrolim državnih organa.